ИВАЊДАН 2009.

У СЛАВУ БОЖИЈУ И У ЧАСТ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

Ове године је наша манастирска слава била заиста посебна и изузетна. Имали смо ту част да се у нашем малом скромном храму обави хиротонија новог свештеника. Српска Истински Православна Црква добила је још једног свог пастира.

Ова хиротонија је нарочито посебна зато што после неканонског, од комуниста постављеног лажног патријарха Германа и од уласка Српске Цркве у екуменистички Светски Савез Цркава (више од пола века), на територији Србије све до сада није обављена ни једна свештеничка хиротонија од стране Истински Православног епископа за потребе Српске Истински Православне Цркве.

Овај догађај је засигурно нашој слави ове година дао посебан, може се рећи историјски значај.

Недељама пре славе обилне падавине нису престајале. Сви су страховали како ће слава да се свечано прослави ако буде падала киша или ако наиђу снажни планински ветрови. Временска прогноза није била на нашој страни.

Сестринство се топло молило светом Јовану Крститељу да макар црквена служба и свечана литија до Микуљског крста прођу неометано. И гле чуда, то се заиста и десило. Сунчани понедељак је колико толико просушио путеве иако облаци нису престајали да се гомилају на северозападу.

Целивајућа икона светог Јована Претече која је свечано ношена у литији 

На сам дан славе у време црквене службе – јутарње и литургије на брзину је протутњао један пљусак са грмљавином који је расхладио велику спарину. После њега време се у потпуности смирило. Није више било ни дашка ветра и свечана литија као и освећење славског жита и колача прошли су у најлепшем миру.

Славски ручак је већ био безбеднији пошто су пријатељи нашег манастира обезбедили велики шатор за преко сто особа. Баш у време ручка почела је у кратким навратима, смењујући се са сунцем, да пада киша све до увече.

Његово преосвештенство епископ Фотије, иначе секретар светог Синода Грчке Истински Православне Цркве, слетео је авионом у Београд у недељу увече. То исто вече је већ био у нашем манастиру.

Рукопроизвођење чтеца Стефана у чин ипођакона

У понедељак ујутро имали смо архијерејску литургију на којој је обављена хиротонија чтеца Стефана Николића у чин ђакона. Већ по прилични број окупљених верника громогласно је пропратио сам чин хиротоније усклицима АКСИОС!

Владика и свештенство са новорукоположени ђаконом Стефаном

Владика Фотије је после ручка обишао Ивањдански камп и поред логорске ватре побеседио је са мноштвом верника који су му постављали разна питања.

Током целог понедељка пристизале су нове групе и појединци гостију. Доста гостију је дошло и из иностранства, а највеће изненађење је био наш веома драг пријатељ – отац Августин Лим (пореклом из Сингапура, иначе истински православни свештеник у Гилфорду – парохији коју је основао у Енглеској Владимир Мос) који је само због наше славе допутовао из Енглеске.  

Док је сунце већ почело да додирује западне врхове Кучајских планина отпочело је свечано славско празнично вечерње богослужење. Не може се описати тај молитвени занос и свечаност вечерњег богослужења којим је началствовао владика Фотије, а коме су прислуживала три свештенослужитеља (јеромонаси: Акакије, Нектарије Врднички и отац Августин) и новорукоположени ђакон Стефан. Појање монахиња, ђаконске јектеније, возгласи епископа и свештенства, звук кадионице и звона, мноштво упаљених свећа, благодатни осећај присутних гостију као и нови иконостас који је сијао у свој својој лепоти учинили су да се ово вечерње за моменат преобрази из земаљског у небеско.

Сутрадан, је отпочело празнично јутарње које се није разликовало од описаног вечерњег богослужења. Гости су пристизали у све већем броју. Пошто су гости долазили махом теренским возилима паркинг испред манастира је личио на неку OFFROUD смотру или џипијаду. Наравно било је ту и храбрих путничких возила која су дала све од себе да пређу многобројне планинске препреке како би превезла своје газде до Микуља.

Литургија је почела око пола десет свечаније него икада. Наравно, мала манастирска црквица није била ни близу у могућности да прими све госте.

Прилаз манастирском храму попунило је мноштво верника и гостију који нису стали у сам храм

Велика већина гостију стајала је испред цркве пажљиво пратећи богослужење. У склопу литургије уследила је хиротонија ђакона Стефана у чин свештеника.

ДОСТОЈАН! АКСИОС!

Отац Стефан је причестио многобројне причаснике док се свим околним простором орила Српска богомољачка песма „Ој свети Јоване“ коју су водила највише деца.

Нема ока које тада није пустило сузу.

 

После тога кренула је велика литија до Микуљског крста испред које су ношене икона светог Јована Крститеља и честица светих моштију светог Јована Крститеља коју је за ову прилику донео из Енглеске отац Августин. Литијске молитве и просбе су све дубоко потресле, а врхунац литије је био тренутак када је владика са крстом закрстио у правцу све четири стране света сваки пут понављајући: „Спаси Боже људе твоје и благослови место ово“.

Када се литија вратила, испред храма су свечано освећени жито и колач. Јеромонах Акакије је са настојатељницом мати Ефросинијом преломио славски колач. 

Тада су на налоњ постављене мошти светог Јована Крститеља како би се сви гости могли њима поклонити и целивати их. Ово је за све био заиста посебан благослов.

Владика Фотије први целива честицу моштију светог Јована Крститеља 

Уследила је трпеза љубави – славски ручак. За трпезом здравицу његовом преосвештенству – владики Фотију, новорукоположеном свештенику оцу Стефану, мати Ефросинији са сестринством као и многобројним гостима изговорио је отац Акакије. Потом је све присутне поздравила и мати Ефросинија.

Здравица коју је одржао јеромонах Акакије

Тако је и завршен званични део прославе. Касније је настављено дружење иако је киша почела да буде све чешћа и учесталија. Гости су презадовољни почели да се разилазе, а и владика је предвече морао да крене назад у Грчку.

Новостјеничка слава уз помоћ Божију и молитвеним заступништвом светог Јована заиста је постала светионик Истинског Православља који са планине светли својим благодатним зрацима. То се може видети по томе што је на све присутне оставила јак благодатни утисак који се тако лако не заборавља.

Отац Акакије је у својој здравици за ручком позвао све да у што већем броју устану у одбрану светог Православља које је у великој опасности, можда, више него икада до сада. Између осталог је нагласио: Нема ништа важније у нашем животу од чувања наше свете вере, чувајмо нашу свету Православну веру као зеницу ока свога. У Истинском Православљу које је далеко од екуменизма и разних новотарија је данас спасење!

То и јесте увек главна порука наше манастирске славе – Борба за свето вољено Православље!

+ + +

Честитамо новорукоположеном свештенику оцу Стефану са искреном жељом да му Господ, Пресвета Богородица и свети Сава Српски дају снаге да достојно понесе крст Пастира Оваца Православних (Поп). 

ДОСТОЈАН!