Са времена на време, у просеку сваких пар година, и то често као по неком неписаном правилу у првих неколико дана календарског пролећа, на Микуљ, тачније на сав простор непрегледног Кучаја, директно са Срибирско Карпатских планина, нама у госте и непозване, стижу снежне мећаве, и потпуно окупирају и затрпају нашу планину снегом. Безуспешно је описивати нестварност и силину ветра, жустру игру снега и сибирског хладног ветра, бајковитост призора који се угледају када се мећаве смире... ко није доживео свакако мало вероватно да ће и поверовати какав је то чудесни осећај, посматрати и доживети тако нешто, и како све то заправо изгледа изблиза. Ево неколико фотографија које показују како управо изгледа ових дана око нашег манастира...
Чим се обуздао ветар почели смо да правимо путиће и ослобађамо завејана дрва за огрев |
Улаз испред храма |
Највећи манастирски азијата - завејан, чим га ослободимо уживаће у омиљеној игри у снегу |
На крају пала је и ледена киша свуда наоколо је као у леденом царству |
Целе зиме, снега је било врло мало, било је топло и планина је била проходна, али је сада надокнађено све...
Радујемо се! - јер нам Господ и на овај начин дарује да уживамо мир и тишину од светског метежа и смућења, сада је подигао силну ограду, за неко време, да покаже да је моћан, како Он хоће, сачувати нас од агресије овога света и века који на жалост у злу лежи, по речима Светог Јеванђеља! Узвишено је живети на оваквом тешко додирљивом месту и знати да, бар за неко време, технички ни на који начин овамо не могу допрети пипци оног дела човечанства који ужива своју посрнулост у грехе и настраност, којом покушава да пороби и друге.
4 коментара:
Bog da Vas čuva.
Заиста је узвишено живети на оваквом месту.Помените нас у својим молитвама драге сестре.
Мы Сибирики знаем о таких природных сюрпризах!
Drage sestre molite se za nas sviju. Jovana
Постави коментар