 |
| Светиња манастира - честица моштију Светог Јована |
Торжествено је прослављена храмовна слава и празник Небесног покровитеља манастира, рођење Светог Јована Крститеља. Упркос не баш летњем времену и обилним кишама, верници и пријатељи манастира окупили су се око светиње Светог Јована, на овај дан, у великом броју.
Светом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Г.Г Епископ Акакије Утешитељевски уз саслуживање Његовог Преосвештенства Г.Г Епископа Нектарија Шумадијског, и неколицине клира, који су били и наши најпочаствованији гости.
Током јутарње службе много људи је пристигло како са Борске стране, тако и са Деспотовачке а имали смо и госте са Параћинске стране. Три различита пута која се на крају спајају у један и воде ка Микуљској светињи има за нас мистично значење, да колико год сви ми различити били и у каквим се год околностима налазили, ипак се требамо по својим снагама потрудити да пронађемо пут који води у живот вечни, а на који нам указује вера наша Православна. Пример су нам сви наши драги гости који су поревновали да нам увеличају празник својим присуством и одају поштовање нашем Небеском покровитељу, Светом Јовану.
Припреме пред славу наравно започете су још много раније. Благочестиве вернице и верници, дошавши у већем броју неколико дана раније у манастир, свесрдно су се потрудили да нам помогну спремање славе, које је у планинским условима знантно отежано и успорено. Јако смо благодарни свима који су нам помагали како око спремања трпезе, тако и у уређењу порте и осталих спољних радова. Заиста без помоћи наших драгих верника, не би смо могле да све то постигнемо.
Рођење Светог Јована нас је све окупило у Духу Светом и не мало утешило. Велика утеха за душу јесте наша мала заједница, у којој налазимо ослонац и потпору. Верници из далеке Новосадске парохије, Сремске Митровице, Београда, Ниша, Трстеника...сви су се много потрудили како би са нама прославили овај за нас, празник над празницима.
Наравно, највећу благодарност и поштовање исказујемо нашем драгом Владики и оснивачу Новостјеничке обитељи, епископу Акакију који је и началствовао Божанственом Литургијом. Такође нам је била и велика част што је и Епископ шумадијски Нектарије узео учешћа у њој.
Света Литургија је протекла у небеском спокојству и молитвеном заносу, уз свепоучне речи које је Његово Преосвештенство Владика Акакије изговорио у беседи на служби. Ободрио је присутне а посебно монаштво, подсећајући на награду и радост која се даје вернима за страдање у име Христово, као и на пустињски живот Светог Јована који је заштитник женског монаштва.
Благодаримо неизмерно на великој жртви и труду нашој Матушки игуманији Ефросинији, на њеној неизмерној љубави према свима, под чијим брижним оком и нежним срцем обитељ Светог Јована чврсто стоји под Микуљским каменом, као стена необорива, ма какви ветрови дували. Захваљујући њој, ми имамо наду и храброст да станемо пред Светим Јованом, уздајући се у милост Господњу.
Као манастир који је посвећен Светом Јовану имамо велику одговорност као Његовим подражаватељима и као онима који живе под Његовим покровом и благословом. У свом срцу питамо се колико смо се уподобили Светом Јовану и да ли својим животом настављамо свето дело и рад Светог Јована, или смо га занемарили будући преоптерећени сами собом и својим страстима којих се не желимо одрећи?
Мисија Светог Јована, његова служба на земљи јесте да буде глас вапијућег у пустињи, који ће опомињати људе, да приправе пут за Господа. Осим пустиње зајорданске, одакле је затрубио овај славни Претеча читавом човечанству, под пустињом се подразумева и наша душа, која се од греха исушила као од сушице. Он је опомињући глас наше савести кад год учинимо нешто противно закону Господњем. Он је тај вапијући глас у нама који непрестано зове на покајање, који нас опомиње да приправимо пут Господњи, да поранамо стазе Његове, да покажемо плодове покајања..Да, он тражи плодове покајања но имамо ли ми заиста те плодове? Има ли одговора у нама када чујемо његов опомињући глас у себи, да ли му одмах спремно нудимо стотину оправдања или као несрећна Иродијада газимо све пред нама ради задовољења своје сујете и огавних сласти? Колико пута у нама побеђује Св. Јован а колико пута несрећна Иродијада? Непрестана борба између добра и зла, између разума и узавреле крви..
Многа питања муче нашу душу, многе сумње и недоумице прожимају наше срце, кад год размишљамо о овом славном и великом Пророку и Претечи Господњем. Његово преславно рођење прославили смо у нашој милој Микуљској пустињи која се авај, и не може поредити са пустињом у којој је живео Св. Јован. Ипак, у нашем срцу и у нашој души можемо пронаћи управо ту зајорданску пустињу, уколико се будемо трудили да својим животом подражавамо свето дело и труд Св. Јована. У свачијем срцу могу се пронаћи овршци послушности према Богу и горки мед светог покајања, ако се непрестано будемо сећали његовог живота. Господ да нас све сачува и управља стопе наше према стопама Светог Јована, да се и ми недостојни обретемо крај ногу његових и пронађемо покајање као бесцени бисер у скривеној пустињи душе наше.
О СВЕТИ ЈОВАНЕ МОЛИ БОГА ЗА НАС!
фотографије са славе
Нема коментара:
Постави коментар