петак, 27. мај 2016.

ПРОЛЕЋНО СВЕЧАНО РУХО

" Господ је пастир мој, и ничега ме неће лишити.
На месту зеленила настани ме, на тихој води одгаја ме.
Душу моју опоравља, води ме стазама правде имена свога ради.
Ако пођем и посред сени смрти нећу се бојати зла,
јер си Ти са мном.
Штап Твој и палица Твоја они ме теше.
Поставио си преда мном трпезу на видику непријатељима мојим.
Намазао си уљем главу моју, и препуна је чаша Твоја
којом ме појиш.
И милост Твоја пратиће ме у све дане живота мога, 
и ја ћу наставати у дому Господњем задуго "  ( Пс.22 )

Поглед на велелепни Ртањ из манастирског конака
   Христос Воскресе! Драги пријатељи наше високопланинске обитељи, пожелеле смо да са вама поделимо неке тренутке наше питоме дивљине у којој обитавамо милошћу Божијом, ево већ више од једне деценије. Иако је прошло тако много година, за нас је увек изнова изненађујућа лепота увек исте али увек тако различито одевене Божије творевине, коју Творац свакога јутра и сваке вечери брижљиво пресвлачи у што лепше и што свечаније рухо, припремајући је за свој други долазак, када ће се и од нас тражити наша добра дела и врлине, као свечано рухо у које ће бити одевене наше душе. Размислимо о дану и часу том, кога нико неће избећи, и постарајмо се да наше душе обучемо у достојно рухо кога се нећемо постидети. Нека нам пример буде ова Божија творевина, која и нема и глува, без покрета и погледа, сведочи тајну другог доласка Господњег и упозорава да стражимо, јер не знамо у који ће час Господ доћи и дати свакоме по делима његовим.

                                                                                                                  
Пролећни бехар и његов неодољиви мирис који се шири целом планином

Камени масив изнад манастира је стена назван Микуљски камен. Није га тешко освојити, за само петнаестак минута можете се попети на његов врх где се испред вас сасвим неочекивано пружају простране прелепе зелене ливаде и поглед коме не предстоји више никаква препрека.

На самом камену

Путељак који води до извора

Непресушни извор пијаће воде којом нас Господ све ове године поји..Непроцењиво благо у данашње време, када знамо да људи у градовима морају да купују воду а ми је имамо у изобиљу..Слава милостивом Богу и Пресветој Богородици 

Манастирска гостопримница

Поглед са висине

   Опуштени разговори са игуманијом у светлој седмици


Духовни разговори

Црква посвећена Св. Јовану Крститељу



Побусани понедељак - парастос за упокојене сестре

Комшија ентузијаста, који је прошле године започео градњу малене кућице у близини нашег извора

Лија која се није надала да ће бити усликана, на комшијином имању

Лија или лијаћ - питање је сад?

Наше стадо



Пролећни радови у башти

Нов начин сађења кромпира - прекривањем пођубрене сламе, сувог лишћа и сена



Прилаз манастиру

Наш питомо - опасни пас, Шарпланинка , када је добре воље дозвољава кокама да чепркају по њеној шерпици. Иначе и сестре помало зазиру од ње када јој прилазе...мало је намћораста :(

Још један црвени кровић међу густим зеленилом означава да је овај део Јужног Кучаја пре само педесетак година био прилично насељен

Небо чији се облаци, ако се пропнете на прсте, могу додирнути..

Нема коментара: