Увод
Авва Јован Колов је причао како је један пустињак у иступљењу видео три монаха која су стајала на обали мора. Тада су зачули глас са друге стране обале како им говори: ,,Узмите ватрена крила и дођите к' мени."
Прва двојица урадише тако и пређоше на другу обалу, али трећи остаде у плачу и јецању. Касније и он доби крила, али не од ватре већ слаба и немоћна па је на другу обалу доспео уз велики напор, час падајући у воду, час изнад ње. Баш тако је са савременим генерацијама монаха; крила која су им дата нису ватрена, већ слаба, папирна.
Прва двојица урадише тако и пређоше на другу обалу, али трећи остаде у плачу и јецању. Касније и он доби крила, али не од ватре већ слаба и немоћна па је на другу обалу доспео уз велики напор, час падајући у воду, час изнад ње. Баш тако је са савременим генерацијама монаха; крила која су им дата нису ватрена, већ слаба, папирна.
Пре око десет година једна млада жена је, скоро несвесно, трагајући за својим позивом, посетила један веома познати манастир. Иако је манастир био релативно нов, саграђен у двадесетом веку, прославио се безбројним чудима која су манастиру донела славу и драгоцености из целог света. Био је попут раја на земљи: беспрекорне баште, мајсторски изграђени камени зидови и црква која је изнутра у потпуности украшена мозаицима од сувог злата. На дан манастирске славе, коме је ова млада жена имала част да присуствује, хиљаде људи је преплавило манаситрско имање, сатима стојећи у реду само да би се поклoнили чудотворној икони, док су прелепо појање одличног византијског хора и блиставе одежде бројних свештеника уздизале умове свих присутних у Небеско Царство. Дан касније, кад је ужурбаност прошла, млада жена је поново посетила манастир и уживала у кафи са старом монахињом, која је и даље изгледала исцрпљено услед великог напора од преходног дана. Некако су започели тему о томе да ли у манастир долазе нове сестре. Старица је тужно домахнула главом. „Нико више није заинтересован за монаштво јер ми не гледамо телевизију" рекла је.
Сада, десет година касније, нешто слично би још увек било тачно, осим што имамо још моћнијег и свеобухватнијег господара нашег ума и душе: интернет и паметне телефоне, без којих већина људи више не може замислити живот. Мреже света су постале још чвршће, и заиста је прикладно да се ова свеприсутна ствар назива мрежа или internet. Ово поробљава наш ум а, ако нисмо веома опрезни, и наше душе. Ипак, као и многи људски изуми који су сви допуштени од Бога, и овај се може употребити за добро или за зло. Стога баш тим путем желимо да понудимо поглед на живот монаха који се боре у овим посљедњим временима. То је само једно од многих искустава, мада се сви можемо сложити да су садашњи монаси, тај трећи монах, којем су дата слаба и крхка крила. Питамо се, како можемо ми, размажени, модерни људи живети овај узвишени, монашки живот? У овој серији чланака испитаћемо различите стране монашког живота коме су нас учили свети оци, као и савремено искуство таквог живота. Без обзира на то колико су нам слаба крила, одредиште нам је исто тако славно као и оног монаха са ватреним крилима, и били бисмо крајње безумни да се не винемо ка њему.
Нема коментара:
Постави коментар