Свети Никола

Свети Николај Мириликијски Чудотворац

Божић Бата или Деда Мраз

         Већина људи зна да је савремени Деда Мраз настао у оквирима компаније Кока кола као њихова маркетиншка икона. Међтим, то и није у потпуности тачно. Кока кола је само већ постојеће фолклорне и народне митове о поклонима које за Нову Годину и Божић доноси дека са Севера, из Лапоније, осмислила у једној једноставној форми дебелог и брадатог декице у црвеној боји Кока кола који дели поклоне деци за Нову Годину. Снажна маркетиншка кампања коју је компанија Кока кола спроводила да наметне своја пића кроз икону новогодишњег дародавца створили су код људи мит да је Деда Мраз одувек био такав какав је сада.

Напротив!

             У православној традицији не постоји Деда Мраз, односно постоји Свети Никола Мирликијски Чудотворац или Божић Бата, велики хришћански светитељ који се прославио својим Богоугодним делима и милосрђем. Тајно поклањање и даривање које је Свети Никола за живота чинио су основ мита о савременом Деда Мразу. И док је савремени Деда Мраз икона модерног потрошачког друштва у коме је циљ купити што више поклона и тако се показати, дотле је наш Божић Бата симбол дарежљивости и тајног милосрдја да се помогне онима којима помоћ истински и треба. Божић Бата је у православној традицији симбол наше дужности и потребе да помогнемо онима који немају и којима је помоћ потребна: незбринутој деци и сирочадима, бескућницима, болеснима и усамљенима.

 Ко је Божић Бата?

Божић Бата је изворно хришћански светац Свети Никола Мирликијски (Саинт Николас – Сант Николаус – Санта Клаус) за кога се везивао обичај да се уочи Никољдана 19 децембра или за Божић, сиромашној и болесној деци остављају новчићи и слаткиши у чизмама или чарапама које деца, том приликом остављају поред прозора или поред огњишта.

Житије Светог Николе казују да је, свети Никола својим тајним доброчинством спасао три девојчице чији бездушни, нагло осиромашени отац, хтеде да их прода у робље јер није могао да их храни и гаји. Да би их спасао, свети Никола је ноћу, кријући се од света, кроз прозор куће у којој су живеле три унесрећене девојчице, убацио свежањ дуката како би их спасао. Златне кованице су упале у њихове чизмице и отуда долази овај обичај. По другој верзији, свети Никола је исто то учинио али је дукате убацио кроз димњак а они упадоше у чарапице које су девојчице ту оставиле да се ноћу осуше.

          Свети Никола је временом комбинован са другим ликовима, нарочито оним из предхришћанске традиције старих Словена и старих Германа; са германским Богом Одином и словенским злим старцем Мразом који је отимао и односио неваљалу децу – Деда Мороз, Деда Мраз …  По завршетку II Светског рата и формирањем Титове Југославије „замењен“ је фигуром Деда Мраза. Никада није, као у Совјетском Савезу, формално забрањен али је потиснут у заборав где се углавном и данас налази.

      У данашњој, модерној Србији није било много иницијатива друштва и јавности да се лик и улога Божића Бате „рехабилитује“ односно да се формално врати и замени Деда Мраз који се у међувремену прилагодио времену попримивши неке „западњачке“ манире и атрибуте.

Деда Мраз је устаљени и општеприхваћени назив за доброг старца који уочи Нове године деци доноси поклоне…

Међутим, откуд нам он?!

Деда Мраз је комунистичко-социјалистичка фигура која је (милом или силом) наметнута у свим земљама под Совјетским утицајем. То практично значи, изузев Грчке, и на цело Балканско полуострво укључујући и тадашњу Југославију. До тада, тј. до краја II Светског рата у појединим земљама нашег полуоства гајени су различити култови и верзије „новогодишњег старца“ (као нпр. Божић Бата у Србији или Моș Црăциун у Румунији) док у неким земљама (нпр. Словенији) нису имали никакав култ или верзију ове личности.

„Совјетски” Деда Мраз је, иако сличан са глобалном верзијом истог лика (Санта Цлаус), ипак другачији са „коренским” разликама. Тако је Совјетски Дед Мороз  проистекао из митске старословенске паганске личности која се некад звала „Старац Мраз” а који је био демон зиме. По легенди је живео у шумама севера и оданде доносио зиму, мраз и хладноће. По нарави је био опак и зао. Волео да залеђује људе.Отимао је (неваљалу) децу и односио их на рамену у свом великом џаку… Временом се „продобрио” а легенда о њему је трансформисана у своју супротност тако да је „Дедушка Мороз” (од миља) постао добродушан и добронамеран. У свом великом џаку и данас доноси поклоне и слаткише којима награђује децу за њихову доброту…

Санта Цлаус је један од назива за „западну” верзију Деда Мраза. У различитим европским земљама и културама га називају многим именима (Фатхер Цхристмас у Енглеској, Баббо Натале у Италији, Пèре Ноëл у Француској, Синтерклаас у Холандији…). Овај лик, како год да га и где зову, се изворно заснива на лику и карактеру хришћанског свеца Николе Мирликијског (Светог Николе).

ОТКУД ДА КОД НАС БУДЕ БАТА?

У целом свету је Деда Мраз или како се већ локално зове, деда, тј. поприлично стар. Откуд код нас да буде Бата.

Одговор је да је он код нас поприлично зашао у године, тј. Божић Бата је прави правцати деда.

Божић Бата – свако знаде –

То је старац беле браде

Што има за вредног ђака

Пуну врећу играчака

И доноси радост снену –

Јелку лепо украшену.

Божић Бата, добри дека,

Бадње вече једва чека

Да с тољагом светом пође

И код сваког од нас дође

Јер смо целог лета били

Послушни и добри, чили.

Па откуд онда Бата?

Од глагола батати, што значи ходати, ступати…

Божић, Божић, штапом бата,

Носи киту злата,

Има дугу белу браду,

Да позлати врата,

И обоја побоја

И сву кућу до крова.

 Какве поклоне је доносиo Божић Бата?

Божић Бата долази у госте у време поста. Чест је био случај да Божић Бата доноси поклоне на дан Св.Николе.

Свети Никола, које је разделио своје богатство сиромашнима, је инспиратор даривања за Божоћ а касније и Нову годину.

Пошто је време поста, не сме бити неумерености, поклони су скромни и симболични.

    Православни Срби знају да Божићу претходи ПОСТ од шест недеља, да увек долази Божић, па Нова Година. И онај који то зна неће у весељу  прослављати  римокатоличку  Нову Годину , него ће то за њега бити обичан дан као и сви остали, пре свега дан поста и припреме за велики празник Божића када славимо рођење на земљи Сина Божијега.