Интересантно
је зашто су представници тзв. ЛГБТ популације ( мада је то њихов скраћен израз,
има ту још поприлично придодат број слова која означавају још многе врсте
њихове изопачености ) узели баш дугу, као свој заштитни знак. Дуга је, као што
знамо из Старог Завета знак савеза између Бога и људи, да више Господ неће
чинити потоп на земљи, ма колико наши греси према Њему били велики. Сваки пут,
када се појави дуга, сетимо се Његовог завета и знамо да ће Он свој завет
одржати. Међутим, содомљани су толико Богоборни, а све под маском љубави,
толеранције и борбом за нека своја права која им нико и не угрожава, да они
својим заставицама са нацртаном дугом, машу изазивачки пред лицем Божијим, и
отворено Му кажу:“ Ми ћемо бити најгоре могуће изопачени, и највеће могуће
наказе, а Ти си рекао да нећеш направити нови потоп и не можеш нам ништа и не
можеш нас зауставити!“
Питање
је докле ће нас Господ заиста, трпети? Нас који равнодушно посматрамо и
говоримо да није наша брига, али је чињеница да смо део свега тога. Да ли смо
толико праведни, да ће нас Господ извести као Праведног Лота, или ћемо се због
своје равнодушности или пак жаљењем за онима који су остали у Содому, осврнути
се као жена Лотова, и претворити се у слан камен, као опомена онима који су
имали сажаљење према онима који су чинили содомски грех?
Нема, браћо моја, сажаљења према
непријатељима Божијим. Своје непријатеље ( личне ) требамо волети, а против Божијих
се борити.
Сетимо
се само славног Пророка Илије и колика је била његова ревност за Божију правду
и истину! Колико је и сам пострадао од суше и жеге, јер беше затворио небо за
три године, не би ли се покајао цар Ахав и племена Израиљева од свих безакоња
која су чинили, клањајући се поганом идолу Ваалу? У житију о Св. Илији читамо
следеће редове:..“ Јер због закључаног неба, земља не имађаше влаге и не даваше
свој род. Пошто ваздух беше врео и сваки дан силна сунчана жега, то увену цвеће
и посуши се сва трава и дрвеће, пропадоше сви плодови земаљски, опустеше баште,
њиве и поља, те на њима не беше ни орача ни сејача. Поред тога и извори водени
пресахнуше, мале реке и потоци сасвим престадоше, а у великим рекама вода се
смањи, и сва земља постаде безводна и сува, те од глади умираху људи, стока и
птице. Ова казна захвати не само Израиљско царство него и околне земље. Јер
када се у граду запали једна кућа, пожар се прошири и на суседне куће. Тако се
догоди и у поднебесју: један народ Израиљски навуче на себе гнев Божији, а
страдаше васељена... Када је цар Ахав, присиљен толиком глађу и помором међу
људима, стоком и свиме што је имало живот у себи, позвао Светог Илију да дође,
и откључа им Небо, овакав беше разговор међу њима:
„
Јеси ли ти онај што квариш Израиљ?“ упита Ахав пророка Илију, јер му прикривена
злоба што гајише у срцу свом према овом Светом човеку, изађе на уста, те се
дрзну да пророку рече тешку реч. – На то пророк Божији неустрашиво одговори
Ахаву: „ Не кварим ја Израиљ него ти и дом оца твога оставивши Господа Бога
свога и приставши за поганим Ваалом.“
После
тога пророк Божији, као онај који има у себи силу помоћи Божанске, стаде са
влашћу наређивати цару, говорећи: Сада пошаљи и сабери к мени свих десет
племена Израиљевих на гору Кармилску, и доведи четири стотине и педесет
одвратних пророка Ваалових и четири стотине и педесет одвратних пророка који
служе другим поганим идолима на високим горама, и сви једу за столом
Језавељиним ( жена цара Ахава); нека они ступе у спор самном о Богу, па ћемо
видети који је Бог истинит. А Илија изабра гору Кармилску јер је она била
главно место служења Ваалу у Израиљском царству.
Цар
одмах посла гласоноше по свој земљи Израиљској, сабра безбројно мноштво народа
и све погане пророке и жреце сазва на гору Кармил, па и сам дође тамо. Тада
ревнитељ Божији Илија, ставши пред свима, рече цару и свему народу Израиљском:
Докле ћете храмати на обе ноге своје? Ако Господ Бог, који вас крепком руком
изведе из Египта, јесте Бог, зашто онда не идете за Њим? Ако ли пак Вал јесте
бог ваш, онда идите за њим.
На
ове пророкове речи народ ћуташе, а и не могаше ништа одговорити, јер сваког
изобличаваше сопствена савест због заблуде његове. Тада пророк Илија продужи: А
сада, да би сте познали истинитог Бога, урадите што вам будем наредио. Ви
видите да сам само ја остао пророк Господњи у свему Израиљу, а све остале
пророке ви побисте. Ви исто тако видите колико је овде много пророка Валових.
Дајте нам дакле два јунца за жртву, једног мени а другог жрецима Валовим; но
огња нам не треба. На чију жртву падне огањ са неба и спали је, бог тога и
јесте истинити Бог, и сви се имају поклонити Њему, а противници да се предаду
на смрт.
Саслушавши
ове речи, сав народ похвали предлог пророка Божијег и рече: Нека тако буде,
добар је твој предлог!
Када
два јунца бише доведена усред скупа, Свети Илија рече бестидним пророцима
Валовим: изаберите себи једнога јунца, и ви први приготовите жртву, јер вас је
много, а ја ћу приготовити после пошто сам један. А када положите јунца на
дрва, огањ не потпаљујте, него се молите вашем Богу Валу, да он са неба пошаље
огањ и сажеже вашу жртву.
Бестидни
пророци тако и поступише. Бацивши коцку они узеше јунца, начинише жртвеник,
наређаше на њему много дрва, заклаше јунца, исекоше га на делове, положише га
на жртвеник преко дрва, па се стадоше молити своме Валу, да пошаље огањ на
њихову жртву. И призиваху име Валово од јутра до подне вичући: Услиши нас Вале!
Услиши нас! – Но не би ни гласа од Вала, ни одговора. И скакаху они око свог
жртвеника, али све узалуд. А кад би у подне, стаде им се пророк Божији Илија
ругати, и рече: Вичите јаче, да би вас чуо Бог ваш! Ваљда се нешто замислио,
или је у послу, или са неким разговара, или пирује, или спава; вичите што јаче,
да би сте га пробудили! – И викаху лажни пророци иза гласа, и по обичају параше
себе ножевима, а други бичеваху себе до крви. Пошто прође подне и дан нагињаше
к вечеру, а бесрамни жреци ништа не успеше, рече им Свети Илија Тесвићанин:
Умукните једном и престаните! Већ је време да ја принесем жртву. – И умукоше поштоваоци
Вала. Тада пророк Божији, обраћајући се народу, рече: Приступите к мени! – И
приступише к њему сви. И узе Илија дванаест камена према броју племена
Израиљевих, начини од њих жртвеник Господњи, нареди дрва на жртвеник, исече
јунца на комаде, метну их на дрва, ископа ров око жртвеника, и нареди људима да
четири ведра воде излију на жртву и на дрва. И они тако урадише. Илија им рече:
Учините још једном! – И они учинише још једном. Илија им опет рече: Учините и
трећом! – И они учинише трећом, те вода потече око жртвеника и ров се напуни
воде. И завапи Илија к Богу, гледајући у небо и рече: Господе Боже Аврамов,
Исаков и Јаковљев! Услиши сада мене, слугу Твога, и пошаљи са неба огањ на
жртву, да би сви ови људи данас познали да си ти једини Господ Бог у Израиљу, а
ја – слуга Твој, и Теби принесох ову жртву! Услиши ме Господе, услиши ме, да би
се срца ових људи опет обратила к Теби!
И
паде с неба огањ од Господа, и спали жртву и дрва и камен и прах, и воду у рову
попи – све уништи огањ! А народ кад то виде сав попада ничице, кличући:
Ваистину Господ је једини Бог и нема другог Бога осим Њега! Тада Илија рече
народу: Похватајте пророке Валове да ни један не утече. Народ их похвата и
Свети Илија их одведе на поток Кисон, који се улива у Велико Море и
тамо их покла својом руком, и нечисте лешине њихове побаца у воду, да не би
поганили земљу и смрад њихов кужио ваздух...“
Страшно
је како је Свети Илија казнио пророке Ваалове, непријатеље Божије, који су
прорицали некаквог другог бога, и поучавали људе да му се клањају. У поређењу
са тим, данашњи содомити, се не разликују пуно од пророка Ваалових. Они такође
проричу неког свог бога, у виду најомраженијег греха, клањају му се и пркосе
Творцу и Богу нашем.
Содомски
грех је нешто што је најмрже пред Господом.Неће ли сада ове недеље наш Београд
постати гора Калмирска где ће се наша омладина, предвођена содомитима, клањати
идолима и приносити им жртве, певајући песмице и машући заставицама у виду
дугиних боја? Није ли то изазивање и атак на Бога, на човека, на Богочовечанску
природу нашу коју је Бог даровао сваком човеку? Није ли то напад на нас, који
равнодушно са својих тераса посматрамо шта се то дешава, или преко мобилних
телефона, компијутера уколико не живимо „ на гори Калмир?“ А ту ће се свакако
приносити жртва. Не у виду јунади, већ ће се приносити на жртву содомском идолу
сав Божији дар којим је Бог украсио човека и створио га за вечност.
Многи
размишљају на начин да то није њихова ствар, да свако може радити са својим
животом шта хоће, да се он са тим не слаже али да то није његова брига...или су
„ толерантни“..( шта год значила та реч, у Православљу додуше непозната ).
Ипак, проучавајући мало дубље житије Светог Илије, и судећи по примеру да је
страдала цела васељена од суше, а не само народ Израиљски који се одвратио од
Бога, лоше нам се пише, имали ми удела у томе или не. Јер каже: „ Један народ
Израиљски навуче на себе гнев Божији, а страдаше васељена...“
Какав
страшан закључак можемо извући из тога?
Содомити
изазивају гнев Божији. А васељена ће страдати. А где смо ту ми? У васељени? Малко
подаље? Не, ми смо ове недеље сасвим уз њих, на гори Калмир. Својом
равнодушношћу приносимо на жртву содомском идолу све оно што нам је Господ
подарио на чување. Постајемо богоборци, раме уз раме са њима, мада у нашим
очима то не изгледа тако.И докле ћемо се тешити тиме да то није наша ствар, и
да немамо удела у томе? Ох, имамо, и те како имамо. Сваки наш пристанак на
равнодушно посматрање свега је већ наш удео. Свака наша толеранција...је наш
удео. Свака наша позитивна реч или мисао о содомијади је већ удео...Сваки наш
став према њима, осим негативног, је већ удео да гнев Божији брже долази. И где
ћемо се сакрити и иза којих речи ћемо се склонити када гнев Божији наиђе на „
целу васељену? “ Чиме ћемо се оправдати?
Нема
нам, браћо и сестре никаквог оправдања што се нисмо трудили да сачувамо образ и
подобије човека, онако како га је Господ створио. Ми то требамо да исповедамо и
својим делима, својим мислима, својим речима...својим животом. А равнодушност
је млака, и Господ ће нас избљувати јер нисмо били ни студени, ни врући! Не дај
Боже да будемо студени..али је изгледа и она боља од наше равнодушности..
Какав
закључак је могуће извести и у чему је спас?
Једино
што можемо да урадимо за себе, то је да ове недеље када почну да парадирају,
изађемо и ми на улице, гласно говорећи против содомског греха који они
пропагирају. Иако ће улице бити затворене, иако ће кордони полиције окупирати
град, иако ће бити немогуће им прићи и „ очитати буквицу “, покажимо своје
противљење против содомског греха. У некој уличици подаље од њих, Господ ће нас
видети..а то је наш циљ. Да Господ види нашу ревност, која је немерљива са
Илијином ревношћу, али се ипак показује. Да Господ види да нам није свеједно
што се у Православној земљи скрнави име Божије и све моралне вредности које нам
је Господ поверио на чување. Да Господ чује наше вапаје и можда се Његов гнев
који свакако долази, успори за који тренутак.
Вера
пророка Илије и његова ревност је била немерљива, јер је имао велику љубав
према Господу. Наша вера је мала, наша љубав ништавна, али макар покажимо Свету
ревност за очување закона Божијих, иако у себи не налазили довољно решености,
покажимо јер нам то наш разум као Православног хришћанина налаже.
Нема коментара:
Постави коментар