СВЕТЛОСТ МИЛОСРЂА

      Као што сунце својим сјајем закриљује таму, тако и милосрђе својом чистотом закриљује све страсти душе. " А милосрђе је, - по речима преподобног Исака Сиријског – туга побуђивана милошћу која се ка свима састрадално окреће: и премда је неко и заслужио да се са њим грубо опходи, ипак му се не враћа злом, док онога који је достојан добре награде, обиљем обасипа." Из тог схватања милосрђа открива се да се његова суштина састоји у састрадавању и жалостивости срца према свим осећајним саздањима Божјим, док се његова узвишеност састоји у самопожртвовању за друге.

  Ових дана, сасвим ненадано како то обично бива, али свакако по Промислу Божијем, наш манастир посетио је један милостиви господин, ради чијег смо се делатног хришћанства, сви ми постидели и запитали, да ли у нама још увек куца оно срце које Господ од нас тражи, или је у нама нешто што има само његов изглед, али осећања која су његова суштина, на жалост, изостају. Тужна је чињеница да морамо дати потврдан одговор на овај други део питања, јер нас је познанство са дотичним господином сасвим разобличило и оголило болесно стање наше душе, а које је немање саосећања и љубави према ближњима. Реч је наиме, о господину Милошу Шупици, човеку који у себи брижљиво чува дар Божије благодати кроз испуњавање заповести Господње о љубави према својим ближњима.

   По свом изгледу сасвим скроман и тих, ненаметљив, причао нам је о свом хуманитарном раду у иностранству, о својој организацији која носи име " СПАСИМО СРПСКУ ДЕЦУ ". Сам назив, довољан је да схватите о чему се ради, али свакако не и обим и дело његовог залагања за опстанак српског народа. 
   Милош Шупица је давне 1957. године емигрирао у Америку, где и сада живи. Саму организацију " SAVE SERBIAN CHILDREN " основао је пре 20 година, али се заједно са својом супругом Барбаром бави хуманитарним радом много дуже од тога. Осим помоћи која је у вагонима слата за Србију у виду одеће, обуће, хране, лекова... и свега оног што је људима најпотребније, он је обезбеђивао како болнице тако и остале јавне установе, са свим потребним материјалом и свега неопходног за рад истих. Помоћ организације " СПАСИМО СРПСКУ ДЕЦУ " се мери милионима долара, а то свакако није мала ствар.
   Но, величина г. Милоша Шупице се не мери милионима долара које је он сакупио за српски народ, не мери се вагонима помоћи, нити савремено опремљеним болницама које без њега не би могле пружити одређену негу болесницима...она се огледа у његовој патњи и састрадавању са својим народом, коју је он на делу показао. Највећи пример за то је што је током рата 90-тих година у бившој Југославији, успео да обезбеди бесплатно лечење српским рањеницима у Америци, а током седам година, 27 рањеника нашло је свој спокој у његовом топлом дому. Ево шта је о њему писала дневна штампа : 

Шупица убедио Клинтона

" Рањеници из Босне посредством IOM-а ( међународна организација за миграције ), долазили су у САД на бесплатно лечење. То су углавном били Муслимани и Хрвати. На списковима који су стизали из Европе није било рањених Срба. Милош Шупица почиње да лобира у Калифорнији и добија потврду од 29 доктора и 3 болнице да ће бесплатно лечити рањенике и оболелу српску децу који буду дошли. Али Срби су сматрани непријатељима Америке и није им у то време био дозвољен долазак на лечење у САД.

  Када је Клинтон држао говор у војној бази у Сакраменту, Милош је одлучио да га замоли да промени тај закон. Након месец и нешто дана стигао је одговор из Беле куће у којем га обавештавају да је закон промењен, како је Милош тражио. Прва група од осам рањеника стигла је у Америку августа 1994. године. "  

У даљем тексту каже се и ово :

Лична помоћ рањеницима

   " До сада је Милош успео да обезбеди бесплатно лечење 130 српских рањеника од којих је 27 било у његовој кући. Чим се завршило лечење једних, прављен је план за долазак других четири или колико год је у том тренутку било слободних места. Супруга Барбара им је кувала, прала веш, помагала око коришћења колица ( рањеници су били без једне или обе ноге ), куповала нову одећу и друго. И све то од личних породичних прихода. Ниједан цент није узиман од средстава која су била скупљена у фонду. Део новца који је прикупљен кроз фонд је био чуван и при повратку рањеника у отаџбину, даван им да понесу кући. "

Мати Игуманија са братом Милошем

Морате признати да је овакав начин милосрђа у данашње време, када смо сви сконцентрисани искључиво на своју удобност и комфор, (а да не говорим о  миру који не сме нико да нам угрози), заиста права реткост. Свако може од свог сувишка да удели милостињу, свако може ако хоће да подели са сиромасима онолико колико има, али су ретки они који су спремни да жртвују свој живот ради других. Бити спреман да ради других одсечемо своје жеље и прохтеве, да смо им увек на услузи, било дању или ноћу, то је заиста велики подвиг. Јер не смемо заборавити да је не дан или два, не недељу, месец или два, већ читавих седам година дом господина Милоша и његове супруге Барбаре био дом бола и јаука, они су страдали са својим болесницима, били су њихове ноге и руке које нису имали, њихове очи које су плакале, њихова тужна срца, јер су у рату изгубили све оно што су волели. Осим значи физичке, они су били и њихова духовна и морална подршка, у њиховом дому утеху није налазило само тело, већ и душа. 
   Чудни су путеви Господњи нама неразумнима, и чудне су стазе којима Господ људе спаја. Упознавши господина Милоша, упознали смо милосрђе које Господ од нас тражи. Шта више, милосрђе Господње се преко њега излило на нас недостојне. Он је дошао у наш манастир јер је желео да помогне нашу обитељ. Али ни сањали нисмо да ће се та помоћ остварити у виду соларних панела на нашем конаку. И то веома брзо. Још се нисмо ни освестили, а сијалице су већ весело засветлуцале у нашој кухињи и трпезарији. 





Први договор око постављања соларних панела. Милош Шупица са стручном екипом из Крагујевца

" РД СОЛАР "

Одмах након успостављеног договора, одређен је датум за почетак радова. Мало нас је време успоравало јер су најављиване биле кише током целе следеће седмице, али до којих није дошло. Коначно смо се одлучили да у четвртак 19-тог маја почнемо са радом, па како Бог да.

Успешно довежени панели и сав потребни матријал

манастирским теренцем 

Распакивање

Почетак радова

Врло брзо, један за другим, почели су ницати панели на нашем кровићу као печурке после кише, на јаком сунцу. Извођач радова по имену Раде, није био задовољан положајем нашег конака, јер се највиша искоришћеност сунца добија уколико постоји могућност да панели буду постављени на јужној страни. Међутим, наш кров је давао избор источне или западне стране. На крају смо се определили за источну страну, али са панелима који ће бити под углом од 30 степени, и размакнути један од другог довољно како не би својом сенком заклањали једни друге.  

Време око пола пет поподне, сунца још има на панелима

Појачање - два панела на јужној страни

Батерије као чувари соларне енергије са инвертором ( шта год да то значи ), који показује стање батерије и рад читавог система, као нпр. да ли се пуне док има сунца, колико су напуњене, ако нешто није у реду онда производи звук..Врло писмена ствар!
Иначе, свака батерија је тешка 50 и више килограма, првобитни план је био да стоје на тавану, али обзиром на њихову тежину, одлучили смо се за приземље! Да, и врло је битно да оне буду негде где није много хладно зими, јер ће их хладноћа исцрпети, тако да је приземље било срећно решење за све! 

   Ефикасна екипа мајстора из Крагујевца, под називом фирме РД СОЛАР је дала свој максимум и у току једног дана, завршила посао до краја. Морам да признам да смо били скептични према њиховим изјавама да ћемо са првим мраком имати и светло, али то се и обистинило, на обострану радост. Сав материјал је увежен из Немачке, а такође ускоро треба да стигну и соларни бојлери, које ће накнадно надоградити. 

   И тако се у току једног дана, наш живот доста променио. Са доласком г. Милоша Шупице стигла је и струја у наш конак, а о чему смо увек размишљали као о нечему немогућем, јер је то била исувише велика инвестиција за наше услове.

   Познанство са њим је на све нас оставило снажан утисак, пре свега спознаје свога хедонизма и служењу своме ја. Његова љубав коју несебично дели према свим људима је заиста нешто несвакидашње и неоубичајено за савременог човека који нема времена за друге. Може се слободно рећи да г. Милош живи за друге људе. И кроз ту несебичну жртву којом он живи, Господ умножава благодат и крепи га само њему знаним утехама. Наша обитељ му је неизмерно благодарна на помоћи и љубави коју нам је указао. Ради многобројних добрих дела која је учинио своме народу српском, нека му Господ дарује Царство Небеско и вечна блаженства, јер је сам Господ нелажно рекао :

" Блажени милостиви, 

јер ће бити помиловани "

АМИН, БОЖЕ ДАЈ!

СЛАВА ГОСПОДУ