лето Господње 2016
Јављам вам се драги моји укрепљена Микуљском пустињом, пуном изобиља и радости, преплављеном речима: " Занео си ме љубавном чежњом Христе и изменио Твојом Божанском љубављу ".
За живот у сестринству је неопходна велика жеља а превасходно Божији призив и благослов. Иако нас исто сунце греје, верујте да га сестре ни не виде, јер њихов дан започиње у мрклој ноћи, стајањем на молитви уз трептај свећа и кандила, и наставља се радом и изгарањем у трудовима. Подношење такве недокучиве жртве ради ближњег није блиска људској природи. Сво богатство овог света да прикупим и да га пружим сестрама на дар не може одужити пуноћу захвалности којом моје срце куца, у нади да ћу дочекати дан када поново угледати манастир Светог Јована и бити гост обитељи. Сво наше уздање, сва наша вера, сва наша чврстина, сав наш недостижни подвиг лежи у вама драге сестре. Јер цео наш световни живот је само привид и сенка правог живота. Хвала што нас примате, хвала што постојите, неизмерно хвала што сте чувари Светиње!
ваша у Христу
попадија Марија
1 коментар:
Bogo mili, kako ovde sve odise mirom, ljubavlju i toplinom..! Neka vas cuda dobri Gospod.
Постави коментар