Стјеничанка

БЕЛА ПУСТИЊА

2012-01-17T20:33:00.001+01:00

У недељу на дан преподобног оца нашег Серафима чудотворца саровског једва спустисмо нашег манастирског Ленд Ровера са планине оковане (не)очекиваним снегом. У супротном он би остао на планини затрпан снегом до пролећа. Буквално, били су у питању последњи сати. Планина је услед недавних учесталих снежних падавина затворена за четвороточкаше. Снег уз мале прекиде веје данима, а силни ветар слаже џиновске сметове.
Као превозно средство, како је то уобичајено за овај период, остају само моторне санке...

Одсечен од света Микуљски манастир улази у благословени зимски период потпуне (беле) пустиње - монашког раја.

Јуче, у понедељак владика је покушао санкама довести до манастира неке потрепштине али је наишао на непремостиве сметове свежег снега. Ипак, уз помоћ Божију ова мисија је успешно окончана.

Слава Господу!

Published with Blogger-droid v2.0.1

Традиционална заједничка прослава Крсне Славе

2012-01-12T23:05:00.000+01:00

Лисине

На Лисинама, у подножју планине Бељаници у дому пријатеља нашег манастира чтеца Владимира Моса на неких стотинак метара од водопада Велики Бук као и пар година уназад у Божићној атмосфери прослављена је заједничка Крсна Слава светог Стефана Првомученика. Преосвећеном Владики Акакију, јереју оцу Стефану Николићу са његовом благочестивом породицом и настојатељници нашег манастира мати Ефросинији славски колач је осветио јеромонах Нектарије из манастира Коштунића. Овим традиционалним и за српско православље специфичним чином отпочела је прослава Крсне Славе светог Стефана Првомученика. После освећења колача и свечане славске трпезе уследило је целодневно радосно заједничарење које је украшено божићним дечијим песмама.
Ова прилика је искориштена да се представи нови храм који је још увек у фази успостављања. Овај скромни параклис је иначе први храм Ресавске епархије Српске ИПЦ. Иконостас за њега ће осликати лично Његово Преосвештенство Владика Акакије.
Узгред, ових дана Бељаницу и њено подножије покрио је снег тако да је ради приступачности Лисина путничким аутомобилима општински багер очистио пут до саме куће, док су најмлађи снег дочекали са неисказаном радошћу. Слава Богу за све!

Освећење славсог жита и славског колача

Отац Нектарије освећује три славска колача

Ломљење славског колача: Христос посрједе нас! И јест и будет!

Дечица помно прате чин освећења колача

Славска трпеза

Представљање новог храма на Лисинама

Дечије зимске радости. Уз децу отац Стефан.

Мир Божији, Христос се роди!

2012-01-07T21:38:00.000+01:00

НА СПАСЕЊЕ СВИМ НАШИМ ПРИЈАТЕЉИМА И ЧИТАОЦИМА
ПРАЗНИК РОЂЕЊА ХРИСТОВА!

Sermon of His Grace Bishop Akakije on the Feast of Our Holy Father Philaret the New Confessor

2011-12-26T12:56:00.005+01:00

Icon of St Philaret (work of Bishop Akakije)

Sermon Given by His Grace Bishop Akakije at the Hierarchical Liturgy at New Stjenik Monastery on the Feast of Our Holy Father Philaret the New Confessor

December 1 (OS) / 14 (NS)

The 20^th Century was, without a doubt, one of the most difficult periods in Christian history and the Orthodox world.

This was the century in which the mystery of iniquity won a great victory after which the Apostasy made apocalyptic progress.

He who restrained the mystery of iniquity was taken away, as the Holy Apostle Paul spoke of in his Epistle to the Thessalonians . The Orthodox Autocrat was taken away – the Anointed of God – the Russian Tsar!!! The dam was destroyed and against the Church of Christ dashed the relentless wave of apostasy: Renovationism, Sergianism, New-Calenderism, and in the end, the pan-heresy of Ecumenism. The vehemence of the persecution of Orthodox Christians who remained loyal to the Truth of Christ and the patristic traditions exceeded that of the Christians of the first centuries. The Russian Church was adorned by the assembly of new martyrs and confessors who witnessed for their Orthodox faith with their blood, suffering, and martyrdom. Their example inspired the Russian Catacomb Church, as well as the Russian Church Abroad. On the only cloudless patch of sky shone this beautiful star – Saint Philaret, the great champion and zealous confessor of Holy Orthodoxy. The saint of God Philaret was an ardent apostle of the Gospel of Christ, a wise teacher of Christian faith and life. Most importantly, he not only taught, but lived Holy Orthodoxy and uprightness. He is a true example of love, humility, forgiveness, chastity, and mercy. He was also great in his love for his fatherland, Russia, which was destroyed by fierce godlessness. He exposed god-haters and their servants, the false pastors of the Moscow Patriarchate.

He steered the church ship with a firm hand and a merciful heart, caring for her good order, purity, and stand in the Truth. Saint Philaret supported all the zealots of True Orthodoxy throughout the world. He supported and helped the martyric Catacomb Church in Russia, as well as the Greek Old Calendar Churches. He exposed the injustice of heretics when the pan-heresy of ecumenism penetrated deeply into the Local Orthodox Churches. He exhorted the representatives of the Local Churches to return to the confession of True Orthodoxy. Thanks to him, the Russian Church Abroad finally ceased communion with the apostates from Orthodoxy and Her Hierarchical Synod decreed the terrible anathema on the pan-heresy of ecumenism in 1983. The Russian Church Abroad, because of all these things, became a center of True Orthodoxy for the entire world, so that many of different nations fleeing apostasy and desiring patristic faith and True Orthodoxy found sure shelter in Her. God greatly glorified this spiritual giant with incorrupt relics and wonderworking.

Many miracles have been witnessed. We in Serbia have some witnessed some of them. Aside from many small miracles I would like to bring forward a few which especially stand out.

A small girl from Belgrade experienced kidney failure. The doctors were powerless, gave up, and were waiting for her death. At the prayers of the parents which they lifted up before the icon of the saint which hung above the bed of the sick girl, a miraculous healing took place. The physicians were astonished.

There was also the healing of a severe wound after the anointing of oil from an oil lamp which stood before the saint’s icon; then, the healing of a serious illness of the large intestine, the healing of a spine, and also, the most well-known, resurrection of the now-reposed Nun Ipomonija…

The sisters of this holy community, with Mati Efrosinia at its head, have experienced his near presence and grace-filled strengthening before, during, and since the expulsion from Old Stjenik.

Let us also remember the miracle of the icon of the saint which disappeared, which contains a piece from the St Philaret’s metropolitan klobuk. After the banishment , after no small period of time, when three sisters visited Stjenik to request some personal things which they had not succeeded in taking during the persecution… One of the new inhabitants of the monastery met them at the gate with the icon of St Philaret and the words that the icon belonged to the expelled sisters… It was a great surprise, because it was obvious that the saint inspired that monk to give over his icon to those who fervently venerate him.

Yes, we now respect and celebrate him with even greater devotion because his help is manifest in the re-establishment of a canonical Orthodox episcopate for the Serbian Church, and from the side of that part of the Russian Church Abroad which did not go into union with the Moscow Patriarchate, that part of the episcopacy who remained loyal to Saint Philaret! Indeed, this is a great miracle!

Saint Philaret is verily the glory of True Orthodoxy, the glory of God’s Church, and in the end, the glory of our New Stjenik Monastery. Today we have gathered in his name for this spiritual celebration so that we may, with a pure heart and delight, glorify God, Who is wondrous in His saints. May the Lord save us all through the prayers of St. Philaret!

Беседа Владике Акакија на дан светитеља Филарета новог исповедника

2011-12-18T22:09:00.001+01:00

Светитељ Филарет Њујоршки

Беседа коју је изговорио Преосвећени Владика Акакије на Архијерејској литургији у манастиру Нови Стјеник на празник св. оца нашега Филарета новог исповедника

(1. децембра по отачком календару /14. децембра по грађанском)

XX век је несумњиво један од најтежих периода у историји хришћанства и православног света.

То је век у којем је тајна безакоња однела велику победу после које је апостасија доживела апокалиптички прогрес. Уклоњен је онај који је задржавао тајну безакоња, о чему говори у својој посланици Солуњанима св. апостол Павле. Уклоњен је православни самодржац – миропомазаник Божији – руски цар!!! Разрушена је брана и на Цркву Христову је грунула незадржива бујица апостасије: обновљенства, сергијанизма, новокалендаризма и на крају и свејереси екуменизма. Прогони православних хришћана који су остали верни Истини Христовој и отачком предању, превазилазили су по својој жестини оне прогоне хришћана првих векова. Руска Црква се украсила великим збором новомученика и исповедника који су засведочили своју православну веру својом крвљу, страдањем и мученичком смрћу. Њиховим примером била је надахнута како катакомбна Црква у Русији тако и Загранична Црква ван Русије. На том једино ведром парчету духовног неба засијала је ова предивна звезда – Светитељ Филарет, велики поборник и ревносни исповедник Светог Православља.

Светитељ Божији Филарет је био пламени проповедник јеванђеља Христова, мудри наставник хришћанске вере и живота. Што је најважније – он није само подучавао него је и живео светим православљем и правоживљем. Он је живи пример љубави, смирења, праштања, целомудрија и милостиње.

Такође, он је био и велики у својој љубави ка својој отаџбини – Русији, разореној љутим безбожништвом. Он је разобличавао богоборце и њихове слуге – лажне пастире Московске Патријаршије.

Тврдом руком и милостивим срцем он је управљао црквеним бродом Руске Заграничне Цркве бринући се о њеном благоустројству, чистоти и стајању у истини. Светитељ Филарет је пружао подршку свим ревнитељима истинског православља по целом свету. Подржао је и помогао мученичку катакомбну Цркву у Русији, као и грчке сатрокалендарске Цркве. Разобличавао је неправду јеретика када је свејерес екуменизма дубоко продрла у помесне православне Цркве. Опомињао је представнике помесних Цркава да се врате исповедању Истинског Православља.

Благодарећи њему Руска Загранична Црква је коначно прекинула општење да одступницима од Православља, а њен архијерејски синод је прогласио 1983 грозну анатему свејереси екуменизма. Због тога је Руска Загранична Црква постала центром Истинског Православља у целом свету, тако да су многи из разних народа бежећи од апостасије, а жељни отачке вере и истинског православља нашли у Руској Заграничној Цркви сигурно уточиште.

Овог духовног великана Бог је преславно прославио нетрулежним моштима и чудотворством.

Сведочанства о чудима има много. Ми у Србији смо сведоци неких од њих. Поред мноштва малих чуда издвојио бих неколико која се нарочито истичу: малој девојчици из Београда отказали су бубрези. Лекари су били немоћни, дигли су руке и чекали њену смрт. На молитве њених родитеља које су упућивали светоме пред његовом иконицом која је стајала изнад креветца болесне девојчице десило се чудесно исцељење. Лекари су били пренеражени. Ту је још залечење тешке ране помазивањем уља из кандила које је горело пред иконом светитеља, па залечење тешке болести дебелог црева, исцељење кичме и као највеће свима познато васкрсење покојне мати Ипомоније...

Његову блиску присутност и благодатно укрепљење доживеле су сестре ове свете обитељи на челу са мати Ефросинијом пре, за време и после прогона из старога Стјеника.

Сетимо се и чуда са несталом иконом светитеља која је у себи садржала парче самог митрополитског клобука светог Филарета. После прогона, по истеку не мало времена када су три сестре посетиле Стјеник како би затражиле неке личне ствари које нису успеле узети за време прогона... на капији их је дочекао један од нових насељеника манастира са иконом светог Филарета са речима да та икона припада изгнаним сестрама... изненађење је било велико јер је било јасно да је светитељ надахнуо тог монаха да његову икону преда онима који га заиста са великим усрђем поштују.

Да, ми га сада још и са већим усрђем поштујемо и прослављамо јер је очигледна његова помоћ и при поновном успостављању канонског православног епископата за Српску Цркву и то од стране оног дела Руске Заграничне Цркве који није пошао на унију са московском патријаршијом, оног дела епископата који је остао веран светитељу Филарету. Заиста је све то велико чудо! Свети Филарет је заиста слава Истинског Православља, слава Цркве Божије и на крају крајева слава нашег Новостјеничког манастира. Данас смо се и сабрали у његово име на ово духовно славље да би чистим срцем, са умиљењем прославили Бога, дивног у светима својим. Да нас све спасе Господ молитвама светитеља Филарета!

Празник св. Филарета новог исповедника - ФИЛАРЕТОВДАН

2011-12-15T14:54:00.002+01:00

Целивајућа икона са делићем митрополитског клобука св. Филарета и ковчежићем са делом епитрахиља светитеља

Преосвећени Владика Акакије за време јутарње службе

За певницом деца поју похвалне песме светом оцу нашем Филарету

Света архијерејска литургија, "мали вход"

"Господи, Господи призри с небес и вижд и посјети виноград сеј и утверди и, јегоже насади десница твоја."

Јеванђеље

Беседа

"Велики вход"

Архијерејско благосиљање тросвећником и двосвећником

Колач и кољиво за светог оца нашег Филарета новог исповедника

У име школе "Св. Филарет" колач ломи Николај Фјодоров

Празнична трпеза љубави

После празничне службе и трпезе похађачи школе при Новостјеничком манастиру "Св. Филарет" у част њихове школске славе одржали су пригодну приредбу

Драги читаоци, као што видите из приложених фотографија у нашем манастиру је на веома свечан начин торжествено прослављен ново-канонизовани светитељ - Нови исповедник вере православне светитељ Филарет митрополит Њујоршки, Првојерарх Руске Заграничне Цркве. Његово Преосвештенство Владика Акакије је у беседи о неизрецивом значају овог новог великог светитеља нагласио да је свети Филарет нова Слава не само Истинског Православља уопште, него нарочито наше Српске ИПЦ и сестара Новостјеничког манастира на челу са нашом настојатељницом Мати Ефросинијом јер смо ми од самог почетка нашег исповедничког пута одвајања од званичне Београдске патријаршије молитвено призивале (и дан данас свакодневно призивамо) светог Филарета узевши га на такав начин за нашег заштитника. Владика је на крају беседе подсетио на многобројна чуда која су се дешавала молитвама светога, а која су се десила у оквирима наше Српске Цркве.

Потрудићемо се да што скорије Владикину беседу пренесемо у целини.

Нека свима нама истинским православним хришћанима новопрослављени светитељ Божији Филарет у ова веома смутна времена велике отпадије буде добри и милостиви заступник пред престолом Божијим, а онима који се још увек налазе у општењу са екуменистичком Београдском патријаршијом нека им буде одигитрије, тј. путеводитељ ка, од овог света скривеној, пустињи спасења - Истинском Православљу!

Постављени прозори и спољна врата и завршено унутрашње малтерисање нове зграде (пројекат "Градња 2011")

2011-11-29T00:06:00.001+01:00

Западна фасада. Зграда је још увек споља неизмалтерисана али са постављеним прозорима.

Источна фасада.

Приземље: Паломник (гостопримница). Иако је напољу температура пала већ неколико целзијуса испод нуле, после првог грејања у паломнику је било сасвим пријатно.

Спрат: Владикин смештај.

Спрат: предсобље - ходник.

Слава Господу и светом Претечи! Пројекат "Лето 2011" (КЛИКНИ!) близу је коначног завршетка. Иако се радило већ и по минусу, мајстори су стигли да заврше унутрашње малтерисање и да се на подове ставе бетонске кошуљице. Остало је да се ставе унутрашња врата (дрвена), да се поставе керамичке плочице по подовима, да се цела унутрашњост изглетује и наравно, остало је и спољно малтерисање или изолација. До првих већих снегова надамо се да ће стићи унутрашња врата барем од приоритетних просторија: школе и паломника. Све остало остављамо за следећу грађевинску сезону - лето 2012. Користимо ову прилику да се у име целог сестринства дубоко захвалимо свим нашим добротворима и приложницима који су учествовали у реализацији овог пројекта.

Уз ову захвалност смирено молимо све добротворе и приложнике нашег манастира да и на даље, по својим могућностима, својом богољубивом добротом подрже завршетак ове за наш манастир веома важне зграде. Завршетак овог пројекта се премешта у следећу грађевинску сезону, тј. на лето 2012.

СЕЛИДБА МАНАСТИРСКОГ СКИТА

2011-10-31T14:32:00.001+01:00

ПЛОДОВИ СКИТА

Планинско поврће из манастирске баште

„Посетио си земљу, и напојио си је,

умножио си да је обогатиш.

Река Божија испуни се водама;

припремио си храну њихову, јер је таква припрема Твоја.

Бразде њене напој,

Умножи плодове њене;

у капљама њеним обрадоваће се растући.

Благословићеш венац године благости Твоје,

и поља Твоја испуниће се плодношћу;

обогатиће се лепоте пустиње,

и брегови ће се опасати весељем.

Оденуше се овнови овчији,

и долине ће умножити пшеницу;

кликтаће, јер ће химне певати.“

Псалми Давидови (псл. 64; 10-14)

Духом Светим надахнути, а од покајања и смирења саткани, ПсалмиДавидови, главни су и непресушни извор напајања свакодневног, целокупног животаманастирског баштенског скита.

Завршила се летња сезона радова и временскихудобности, у планини, као и обично, много раније. Најлепши и наравно најслађидео целокупног труда у нашој скромној манастирској пољопривреди јесте управо сабирање плодова. Некако диван, победоносан је осећај сакупљати својом рукомоднеговано поврће, нетретирано хемијом и разним „дозвољеним“ отровима. Планинскиуслови су сурови према баштенском ентузијазму, и тиме велики изазов за нас. Зимакоја земљу чини исувише хладном за рад, протеже се до касног пролећа, а суморна и магловитајесен веома рано, већ у календарско време лета, ступа на снагу. Тако да јевеома кратак период када је природа окренута директно у корист човека и биљака.Оскудност воде у баштенском скиту и редовне летње суше, смањују могућностпотребне бриге о биљкама. Ипак, увек смо одушевљени количином, а посебноукусом скитских плодова. За нас нема сумње, да Господ и овде показује Својумилостиву Десницу, изобилно награђујући усрдан труд и жртву баштенскогсестринства. Смањивши све потребне услове, Господ нам показује како и кад хоће,Он сам даје, те су планински плодови рајског укуса.

Завршни радови у башти - сабирање плодова

Милошћу Божијом обилни и укусни род

Заливано живом водом молитава, неодољивог су укуса

У пустињском баштенском скиту, поврће и цвећенајчешће се усред недостатка воде, залива псалмима и богомислијем, који овденепрестано из дана у дан теку, напајајући земљу у башти и земљу душе. Послушањеу башти, са биљкама даје много простора и слободе души да се усрдно и потпунијепредаје слободи од света, (који у овој осами, изразито далек јесте) и размишљањуо Богу.

Ове године смо и наше мало стадо преселили у скит,јер су за њих ливаде око скита биле изобилна трпеза. Тако смо спојили двадобра, мини пољопривреду и планинско сточарство. За душу која гаји љубав прематоме, наш скит је заиста савршено место спасења, као спој хармоничног односабиљака, животиња и човека, на које се обилно спушта благодат Божија. Да ли је и потребно нештовише?

Пропланци и ливаде око скита

Радујемо се овим потпуно здравим и укусним плодовима, не само што ће се ови наћи у нашем скромном складишту, већ је наша посебна радост и задовољство да ово планинско благо спремамо за гостинске трпезе, нашим верним ходочасницима. Заиста је мило срцу дивити се баштенским плодовима,али још је пријатније наслађивати се духовним плодовима скитског живота. Време проведеноу пустињској, тихој колиби, у честој молитви и простом свакодневном животу,не може да не умије душу и измами из ње сузе покајања, тако да се то и на другеизлива, такође и на биљни и животињски свет, који је се негује и расте у таквомокружењу.

Није успео да сазри, али ће за зимницу добро доћи

Ни пластеник не помаже, ако Господ не благослови

Непогодан за планинску зиму, скит се увек у токујесени сели у манстир.

Када смо већ мислили да је хладно време преовладало, ижурно се организовали да поберемо, и из земље извадимо поврће, ипак нас јеГоспод обрадовао топлим и сунчаним даном усред октобра, те смо сабирањеплодова успешно обавили.

Пажљиво паковање домаћег поврћа

Скупљени отпадак од поврћа послужиће нашим животињама као посластица

Стручна помоћ горштака (планинских мештана) увек нам је добро - дошла

Магарица Рада вредно прати наше паковање...

... али јој није јасно зашто није позвана на одмор уз чај?!

Заједно је све лакше!

Без оданог теренца све би било незамисливо теже.

Слава Богу! Све је препуно - и кола и приколица.

И тако смо све ствари и плодове спаковали у теренац, а стадо је пратећи вођу Ружу, стару и одану нам шарпланинку, кренуло пут манастира. Дисциплиновано су пратили колону и свако свој ред.

Повратак у топле манастирске штале.

Свако по своме реду, послушни, у колони.

Можда ће сачекати старије, јер је вођа колоне, шарпланинка Ружа, испред.

Сада остаје оно заиста најслађе – мирис и укус свежегпланинског поврћа, и закључана колиба скитска, у којој остаје скривена тајна оверевности која греје душу и не да се заборавити, те често и зими, пробијајућидубоки снег, посећујемо наизглед празан баштенски скит.

До следећег пролећа...

TV емисија о нашем манастиру на телевизији Ресава (Прва епизода)

2011-10-20T04:54:00.001+02:00

Представљамо вам веома занимљиво и успешно остварење локалне телевизије "Телевизије Ресава" из Плажана (Деспотовац) - емисију "Манастир Нови Стјеник" која је емитована у склопу серијала "Ресавско благо". Емисија је емитована у периоду септембра месеца 2011. године и подељена је на два дела, прву и другу епизоду. Прва епизода садржи разговор са игуманијом манастира Нови Стјеник мати Ефросинијом, док у другој говоре монахиње, тј. сестре новостјеничког манастира. Теме разговора су различите, од историјата манастира, преко личних доживљаја ситуације у цркви као и монашког живота, до описа свакодневног живота у самом манастиру који се налази на веома неприступачном месту, удаљен од цивилизације, без електричне струје и текуће воде.

ОКТОБАРСКА СЛАВА

2011-10-19T10:02:00.001+02:00

МАТИН ИМЕНДАН

Наша Новостјеничка обитељ свечано и усрдно-молитвеносваке године прославља спомен Свете Ефросиније Александријске, која је просијалаподвигом најсторжијим у мушком монашком образу. Као света девственица,подвизавала се међу монасима, тако се савршено скривајући од лица света. У средогња остајући нетљена и неопаљена, већ још ревноснија, како се каже у стихири участ ове преподобне. У нашем манстиру то је велики празник – имендан нашепоштоване мати игуманије Ефросиније. Ова преподобна светитељка заштитница јенаше обитељи; покровитељ и помоћница у свим храбрим и мужаственим делима којаза Цркву чини наша, одважна и у исповедању вере непоколебљива Мати. Ове годинесмо великом Божијом милошћу добили честицу часних моштију преподобне Ефросиније,те је она сама узвеличала овај празник својим блаженим присуством. Са страхомБожијим ову свету честицу уградили смо у икону која је насликана у нашојиконописачкој радионици.

Икона свете Ефросиније Александријске са честицом моштију

Заправо ово није обичан празник. На овај дан јеу нашем манастиру традиционални сабор верних Истинске Православне Цркве,поводом имендана наше матушке, али и спомен бруталног прогона нашег сестринстваод стране СПЦ-а, из манастира Стјеник на планини Јелици, због исповедања вере инепотчињавања свејереси екуменизма. Из старог манастира прогнани смо и суровоизбачени баш на овај дан 2003. године. Матин имендан те године прославили смона пропланку испред манастира. Саме смо подигле славски колач и певале тропаре,док је снег лагано падао и темература се спуштала, а бесна маса клира и верникаСПЦ-а, успокојена нашим избацивањем, гостила се у нашем старом, топлом конаку,и повремено нам упућивала вербалне провокације. То је био и крај и почетак, нисмо знале куда ћемо,осим да идемо за Христом. Сада после доста година да би спомен на овај немилосрднидогађај био што јаснији, помогла нам је и сама бесловесна природа, јер је опеткао и сваке године што чини од тада, поновила наглу и неочекивану променувремена баш као и на сам дан прогона. Када смо избачени на ливаду падао јеснег, изненада након низа лепих, сунчаних и топлих дана. Тако је и сада након лепогвремена нагло, преко ноћи, постало јако хладно и магловито, са јаким планинскимветром, сви смо и снег очекивали. Верујемо да Господ разобличава хладноћу исуровост оних који одступе од иситнског исповедања Вере Православне, као и савмрак и безобзирност који овладају њима, слично као када је мраком, тамом ипотресањем земље разобличио суровост оних који су убили Христа.

Са друге стране,знајући да смо далеко у сваком смислу од екумениста, наша срца ватрено јегрејала неисказана благодат, радост и топлота празника, саборности иБожанствене Литургије. Толико смо срећни што је овај мали сабор верних укрепилаблагодат и сила Архијерејске службе, што нас са Царских двери благосиљају рукеСрпског Владике, и што пуноту једномислија и саборности у храму испуњавајуприсутни свештеници и верни из готово целог света.

Владика Акакије у Новостјеничком храму

Ту у нашем скромномманастиру, чак и по овако непогодним планинским временским неприликама, окупилису се вреници из Србије, Русије, Енглеске, наш верни добротвор рус из Америке,верни из Немачке, као и мештани, сељаци који редовно посећују манастир...Велику радост и част нам је донео својом посетом Његово Благородство рускипринц Димитрије Галицин из Енглеске, веома побожан и благочестиви старац у чинуипођакона. Као сведок и учесник историје ИПЦ, крепио нас је причама и повестимаиз живота и страдања Истинског Православља. У својој младости он је прислуживаоу олтару светитељу Јовану Шангајском и удостојио се познанаства са светимФиларетом Вознесенским, тим прекрасним оцем Истинског Православља, као и самногим другим архијерејима Руске Заграничне Цркве. Он је ктитор вликога хрмаРЗЦ у Лондону. Потомци мудрог принца Димитрија живе са нама у планини и школујусе у нашем манастиру.

Мати Ефросинија са Његовим Благородством руским принцом Димитријем Галицином

Долазак Владике у храм

Божанствену Литургију преиспуњенублагољепијем и умиљењем, узвеличало је прво саслуживање Истинских ПравославнихЦркава Српске и Руске у Србији. РускаИстински Православна Црква пружила нам је своју – разбориту и премудру,изобиљем љубави и разумевања, братску руку помоћи и беспрекорно послужила вољиГосподњој, да на трон св. Саве седне Српски Владика, тако нас је и сада посебнорадовало њихово гостовање у Србији. Клир Руске Истински Православне Цркве,јеромонах Михаил из Осетије и јерођакон Аполос из Краснодара у Русији, веома судопринели благољепију и пуноти Божанствене Литургије. Сви су били укрепљени удуши.

Јерођакон Аполос, ђакон владике Вењамина (РИПЦ)

Прво у Србији саслуживање РИПЦ и СИПЦ на октобарској манстирској слави

Почетак архијерејске Литургије

Деца помно прате богослужење

На самом крају Литургије беседа нашег пастира и вође, Владике Акакија,дубоко је запечатила осећај ревности и спокоја у нама. Својим оштрим и јасним,али топлим, очинским речим, Владика нас је потсетио да је ово дан када сепреплићу прослава заштитнице нашег монаштва и дан сећања на наш прогон радиисповедања вере, као сливање у једно, подвига монаштва и исповедништва, којихувек морамо бити доследни.

Беседа

Славски колач и жито украшени по новостјеничкој традицији

Јереј Стефан, освећење славског колача и жита

Подизање славског колача у славу и част преподобне Ефросиније

По српскојтрадицији, на крају Литургије преломљен је и светим вином заливен славски колач успомен Св. Ефросиније, потом смо сви саборно продужили заједничарење на укуснојманастирској трпези. Наш мали конак ипак је био довољан да смести све госте(око седамдесет људи), од којих је сваки за нас био почасни, тако да смоизабрале да ми саме будемо те које ће и своје место за трпезом уступити, гостољубљаради из захвалности ближњима. Могло се чути и видети разговарање на различитимјезицима, побожно у Христу дружење и размењивање утисака и искустава. Драго намје било да видимо како наши гости из разних земаља, врло заинтересовано и споштовањем прате сваки наш традиционални, српски обичај. Крајње спокојно ипријатно протекао је овај свети дан, чак се и само време на самом заходу данапролепшало.

Главна манастирска трпеза

Жене и деца која красе сваки манастирски празник

Трпеза

Пријатна манастирска дружења драгих нам гостију

Благочестиве сестре из Немачке помажу у припремама за празник

Увексмо посебно задовољни примити и угостити све благочестиве и Истине жељне браћуи сестре, још више када је повод за то празновање ове дивне преподобнепокровитељке наше игуманије, свете Ефросиније. Са нашим у духу најближима,поделили смо торжествено прослављање годишњице нашег одупирања звери екуменизмаи чврстог стајања у Православној отачкој Вери. И нама самима много значи свакаподршка и разумевање које нам указују сестре и браћа у Христу.

Нашој свечесној матушки Ефросинијижелимо да још много, много лета чврсто остаје у исповедању отачког Православљаи монаштва, крепљења увек видљиво Руком Божијом и заступништвом СветеЕфросиније Александријске, водећи и нас јасним путем спасења, у вери ипослушању. На многаја љета, спаси Христе Боже!

TV емисија о нашем манастиру на телевизији Ресава (Друга епизода)

2011-10-18T11:36:00.002+02:00

Представљамо вам веома занимљиво и успешно остварење локалне телевизије "Телевизије Ресава" из Плажана (Деспотовац) - емисију "Манастир Нови Стјеник" која је емитована у склопу серијала "Ресавско благо". Емисија је емитована у периоду септембра месеца 2011. године, подељена је на два дела, прву и другу епизоду. Прва епизода садржи разговор са игуменијом манастира Нови Стјеник мати Ефросинијом, док у другој говоре монахиње, тј. сестре новостјеничког манастира. Теме разговора су различите, од историјата манастира, преко личних доживљаја ситуације у цркви као и монашког живота, до описа свакодневног живота у самом манастиру који се налази на веома неприступачном месту, удаљен од цивилизације, без електричне струје и текуће воде.

Наш духовни отац постао је Владика Српски

2011-09-21T18:35:00.001+02:00

Драги наши пријатељи у Христу, браћо и сестре, молимо заопроштај због овако дугог кашњења текста о нашем ходочашћу у манстир Лесна,ради хиротоније нашег Српског Владике преосвећеног Акакија. Због тежине и бројности обавезаовај задатак је одложен али никако не и заборављен. Детаљним приповедањемпокушали смо дочарати узвишеност и суштински значај овог догађаја. Ипак нисмомогли изоставити ништа, јер сваки детаљ је преиспуњен силом и смислом у односуна оно што се збивало. Сматрали смо да овај историјски догађај захтева иисцрпан извештај. Са великим усрђем желимо да вам представимо како је све топротекло, да вам пренесемо делић благодати и љубави које су грејале наша срцаза то време као и силе чудесног покрова Мајке Божије, Која је све то устројилана добро.

Ово је повест, не само о нашем ходочашћу у славни иисторијски манастир посвећен Мајци Божијој, Лесна, у Француској, него пре свегаповест о најважнијем и најсветијем догађају за нас Србе у последњих више одпола века. Ово је повест о првој канонској хиротонији српског истинскиправославног епископа од времена пада Српске Цркве у крваве и зверскеруке екуменизма и комуниста, повест о Цркви удови која после 60 година опетпостаје невеста. Започели бисмо са владикама - архијерејима Руске Истински ПравославнеЦркве који су своје преосвећене руке положили на главуновог, дуго чеканог епископа српског. Не зато што владике, као највиши степенцрквене јерархије, заузимају самим тим и првенство, већ зато што ови руски архијереји стоје на заиста завидној духовној висинии сусрет са њима раван је сусрету са светињама, јер верно чувају и представљају лик Христов на земљи. Инајкраће време проведено са њима или у њиховој близини буди у човеку свебожанско, заспало од светске учмалости, и жељу за подражавањем њиховог смиреног и радосногхришћанског живота. Њихово јединство, међусобно једномислије у свему, донајситнијих детаља, њихов спокој, складно делање и видно узајамно поштовање,задивљујуће је, с обзиром да сва тројица епископа живе веома далеко један оддругог, и ретки су овакви тренуци њиховог литургијског саслуживања, што такође наводи на јасно сагледавање дејствовања међу њимаРуке Божије-ДухаСветога.

Архијереји Руске Истински Православне Цркве

Када смо пристигли у манастир Лесна, 09.08.2011. (по новомкалендару) око 14 часова, после тридесетак сати путовања аутобусом из Србије,сазнали смо да су сва три архијереја РИПЦ већ ту: архиепископ Тихон, архиепископ Вењамин и владика Гермоген.Наравно, и отац(сада владика) Акакије је већ рано ујутру пристигао колима са нашом мати игуманијом Ефросинијом и још једноммонахињом. Веома срдачно смо примљени, нас преко двадесет поклоника из Србије.Ручак је већ чекао, такође и брижљиво, сестриснким рукама спремљене собе икелије за нас. Колико само љубави и стрпљења су нам указале сестре ове светеобитељи са својом игуманијом матушком Макрином. Требало се побринути о толиком народу,деци, монаштву, клиру... Били смо гошћени изврсном манастирском кухињом иусрдним служењем око трпезе, топлим сестринским осмесима и пријатном и срдачномречју. Чинило се да бдију над нама! Њихово искрено гостољубље нас је више од свега окрепило, развила су се веома лепапријатељства у Христу, а радост због напретка наше Српске Цркве, удвостручена је њиховомличном радошћу због нас и Цркве Христове. Касније, у току боравка у манастиру, ми смо им веома радо помагали у кухињи, а братија у другимпословима, како бисмо што више времена проводили са овим простим рајскимдушама.

Радовао нас је сусрет са свима, а посебно са леснинском сестром, послушницомЕкатерином, званом Катја, која нас је и раније када смо долазили увектешила својим поукама, прозорљивим саветима и веома привлачним јуродивимпонашањем. Она је блиско чадо светитеља Јована Шангајског од свог најранијегдетињства. Са њим је провела велики део свога живота, сам он ју је довео у манастир Лесна, и по великом послушању према светитељу Јовану она живи овде преко педесет година, никада не напуштајући манастир. Катја нам увектопло саветује да се молимо њему јер каже да је он чудотворац овог последњег доба, и она је сигурна уњегово свето заступништво и помоћ. Преманама је и раније када смо посећивали Лесну показивала отвореност и приврженост,на свој начиин. Пре две године, боравили смо у манстиру Лесна приликомканонизације преподобне матере наше Екатерине Леснинске. Иако смо знали дасестра Катја никада ништа нерадислучајно и неком грешком, већ све има свој дубоки смисао, зачудило нас је штоје упорно простирала владичански орлец (округло платно са симболима орла и града који се иначе поставља само на место у црвки где ће стајативладика) испред тадашњег јеромонаха Акакија, док још није било помена о његовој хиротонији. Једном, двапут па још много пута она је то упорночинила, иако је он избегавао и заобилазио постављене орлеце...она се нијељутила, али је наставила да то чини за све време Владичиног тадашњегборавка у Лесни... схватили смо да ни то није случајно... она је већ тада зналада ће он постати владика.

Сестра Катја са орлецима на архијерејској служби

Убрзо, после кратког одмора, сусрели смо се са лесниснском црквом.Већина нас, Срба, скоро никада није ни било на богослужењу у већем, „правом“храму, тако да смо треперели од узбуђења и захвалности Богу чега смоудостојени, не верујући ни сами где смо се нашли, тако неочекивано, али ипакдуго прижељкивано! Неколико векова стара црква, широка, висока и дугачка и вишеје него импресивна за нас навикле на катакомбне, ограничене и скучене услове. Увеликом дрвеном постољу, пред самим олтаром, смештена је чудотворна иконалеснинске Мајке Божије. Тајанствено и мистично посредништво ПресветеБогородице преко Њене чудотворне иконе на сваку душу немогуће је описатиречима. То једноставно свако мора да осети ко јој прилази. Цело биће сеизненада потересе пред њеном божанском величином. Саме од себе из срца се предњом изливају све молитве и све боли, и сигурно свако разуме да она све прима,да излива милосрђе и благослов Божији на душу (али такоје све то тајанствено). И опет срце пожели изнова да јој приђе, да јојсе клања, да је умољава, можда би се најрадије човек само скупио у њеномподножју и ту тако остао дуго, дуго, док Мајка Божија нежно милује и исцељуједушу оболелу од греха. Ова икона није насликана, сама Мајка Божија из превеликељубави према роду људском, утиснула је свој лик у камену који се обрео на дрветукрушке пре неколико векова, и сада је она ту да чува православни род. Монахиње је свако вече из главног храма узпојање преносе у параклис, домаћу цркву, која се налази у самом конаку, тако да је Мајка Божија стално уз њих. Леснинска црква, као и параклис, чувају велики број честица моштију (преко 100) разнихсветитеља, веома познатих и прослављених као и мање знаних, доста вредних и значајних сликаних икона. Имали смо временада се полако поклонимо свим светињама ове свете обитељи, молећи се угодницимаБожијим за посредништво у овом, за нас најважнијем моменту, са страхом, каонедостојни, благодарећи Богу, незаборављајући због чега смо туи шта се има савршити.

Хиротонија нашег духовног оца и оснивача СрпскеИстински Православне Цркве у последњих 15 година, заказана је за 12.08. –споменсвете Ангелине српске, на предлог настојатељице ове свете обитељи монахињеЕфросиније, која је видно сво старање стрпљиво, с радошћу уложила како би сеовај чин достојно испратио. У манастиру Лесна посебно се прославља преподобнаматер Ангелина српска, што су монахиње наследиле из манaстира Хопово у Србији,где је ова светитељка посебно слављена као мајка ктитора овог манастира,светитеља Максима. У манстиру Хопово избегло из Русије, лесниско сестринствонашло је уточиште пуних 30 година. Радовало нас је то што смо сазнали да је игуманија леснинска, мати Макрина, чим смо је упитали да хиротонија буде обављена у њиховомманастиру, одмах и веома радо то благословила, рекавши нам да је то част ивелики благослов за њих. Тих дана на црквеним богослужењима, у разговорима, као и у самоћи, сви смо се припремали и трудилида узрастемо на висину овог светог часа, где се Господ смиловао намногонапаћену обезглављену Српску Цркву и њен народ. Ововреме било нам је дато да се концентришемо на озбиљност и величину благодати коју Господ има спустити нанашу Цркву и на нашег Владику, како бисмо своја срцакоја су сва ту била окупљена зарад једног циља, отворили за један (сасвим нови)употпуњен црквени живот, кроз жртву која је неминована за свакога којиноси крст свој, амислимо на исповедништво за сада немногобројне Српске Истинске ПравославнеЦркве.

Већину времена проводили смо у храму, јер браћа и сестреРуси, посвећују највећу пажњу и усрђе црквеном богослужењу. Они су се потпуносродили са црквеним животом. За нас су били учитељи благочешћа и побожности.Њихово предано служење, усредсређене, дубоко побожне молитве оставиле су на насдубок утисак и ново духовно искуство. Пун круг богослужења у оваквомблагољепију, за нас српске поклонике, била је велика утеха и подршка. Умилнопојање монахиња леснинских јесте лествица, која води од низине слабости донајвиших духовних висина. У њиховој молитвеној песми уткана је сва њихова жртваи свакодневно самоодрицање у подвигу очувања овог манастира, који одликујечврста вера и љубав према Богу и ближњима. Време између богослужења користилисмо у веома пријатном и побожном дружењу са руским паломницима, свештенством,монаштвом, радујући се и славећи Бога, јер сви окупљени живе прилично удаљено иосамљено. Како је велика и надахњујућа сила јединства и јединомислија, заистаје Црква Христова једна и саборна, и сва сила речи Божијих се испуњава на делу. Питамосе да ли је Господ још игде на свету створио два народа као руски и српски,толико блиске и једномислене, а толико различите да се те разлике савршенонадопуњују, где је узајамна (просто) потреба да се угоди и све жртвује за своју браћуи сестре у Христу.

Истовремено монахиње, искусне у црквеном животу, поучавале сунас шта и како ваља чинити у пратњи новог епископа, у богослужбеном животутакође и у свакодневници. Пажљиво су припремале одежде за новог епископа и све штоје потребно у оваквој прилици. Нови српски владика добија на дар од лесниснког сестринства комплетну архијерејскуодежду блаженопочившег епископа Серафима, који је живео и упокојио се ту уманастиру Лесна. Он је још као веома млад мирјанин, дочекао леснинске сестре нажелезничкој станици у Паризу, када су оне пред комунистима и екуменистимаизбегле, тј. протеране су из Србије. Од тада, он их није напуштао и усрдно имје помагао. Ту, на манастирском гробљу је и сахрањен. Такође су монахињелеснинске припремиле за Српског Владику панагију и архијерејски крст, који су део њиховевредне музејске ризнице; питали смо се који их је све архијереј Руске заграничнеЦркве, можда и светитељ носио.

По благослову архиепископа Тихона, у среду, 10.08. 2011, радиприслуживања на самој хиротонији, стигао је из далеке Одесе, јеромонахПоликарп, чувар чудотворне благоухајуће копије мироточиве иконе ИверскеПресвете Богородице. Како људским језиком описати човека којег је Мајка Божијаизабрала за свог чувара? Свака реч би умањила његову ангелолику појаву, просто,то је небеска доброта.

Јеромонах Поликарп са благоухајућом иконом Иверске Мајке Божије

Задивљујући је страх Божији с којим он чува чудотворнуикону, никада је не остављајући, и усрђе са којим јој се поклања сваки пут каопрви. Од тога дана почели смо сви заједно свакодневно у храму певати акатистИверској икони Мајке Божије, и песме у њену част и славу, која нас је присутвом своје две чудотворне иконе и вишенего тешила ибодрила, показујући јасно вољу Господњу и Њен свети покров на овом месту. Овучудотворну копију Иверске мироточиве иконе Мајке Божије, по посебном унутрашњемпризиву насликао је иконописац, брат Јосиф Муњоз, решивши да је преда Русији, укоју никада није донешена оргинална икона. Када је икона била готова и стављенау стари рам оргиналане иконе, у сну му се јавио духовни отац, архиепископЛеонтије Чилеански и рекао да икону преда стубу Истинске Цркве – блаженопочившем архиепископу Лазару. Цело виђење било је пропраћено потврднимзнамењем. Брат Јосиф је тако и поступио, архиепископ Лазар са паством ју јерадосно примио и од тада она чува и крепи Руску Истински Православну Цркву уово страшно време. Брат Јосиф је мученички скончао, оргиналана икона је несталакада се РПЦЗ зближила са светским православљем, а благоухајућа копија је осталакао једино светило Истинске Цркве. Наследник архиепископа Лазара је данашњиархиепископ Тихон, а чувар иконе је духовни син архиепископа Лазара – јеромонахПоликарп. Брат Јосиф је осликао и иконостас у параклису лесниског манастира.

Некако истовремено сазнајемо да делегација из Лесне, којучине владика Гермоген, протопрезвитер Виктор Мелехов и наш отац Акакије, одлазиза Грчку. Још једном ће се састати са архиепископом ИПЦГ Калиником, још једномће разговарати о предстојећој хиротонији, да ли ће и они дати своје учешће утоме, не знамо... за нас је најпотресније што се хиротонија одлаже. Али уздамосе у покров Пресвете Богородице који је сада скоро опипљив. Она нас већ сасвим видно укрепљује и показује да самабрине о свему што се дешава, од најмањих ситница па до најузвишенијих ствари.

Ми који смо остали у манастиру Лесна, чекајући да се вратиделегација из Грчке, скупили смо се у храму, усрдније него икад молећи се, санадом и вером да се хиротонија више неће одлагати, да никаква сила вражија нећестати на пут препорода наше Српске Цркве. Служено је архијерејско свеноћно бденије и светаЛитургија у част преподобне матере наше Ангелине, чији се делић моштију налазиу овој светињи. Наши домаћини су нас толико охрабрили и духовно напојили крозвелелепно торжествено прослављање српске светитељке, да смо се питали прослављали ко у Србији овако узвишено и предано свету Ангелину, која је првамеђу познатим Србима затражила државну и црквену помоћ од браће Руса. МногиСрби су се причестили. Дирљива је за наша рањена српска срца њихова очинска исестринска љубав и пажња према нама недостојнима. Сутрадан за свечаном трпезому манастирској трпезарији читано је житије светитељке на српском језику.

Делегација се вратила из Грчке на сам дан Свете Ангелине.Хиротонија се одложила, и због прослављања предстојећег празника Часног Крста и светих Макавеја, као и почетка Успенског поста некако је природно, премештена на дан светог првомученика и архиђаконаСтефана, чесна слава српских краљева благородне лозе Немањића и такође крснаслава нашег духовног оца-Владике Акакија. Знамо како је свети Првомученик, млади Стефанљуто страдао благосиљајући у лице непријатеље и молећи се искрено за њих.Застрашила нас је подударност, јер прећутно сви знамо какав крст следуједуховном вођи српског народа у ово време свеотпадништва, када је вишенепријатеља него добронамерних, али се радујемо знајући да су радости веће штосу страдања тежа. Благослов светог Стефана да буде са нашим Владиком како би га упутио на сваку мудрост при предстојећимодлукама.

За празник Часнога Крста, саслуживали су сви присутни архијереји, свештеници и чтечеви.Олтар је био препун клира, у најлепшим одеждама са савршеним кретањем уцрквеном благољепију и појању. Били смо затечени, не престајући да се дивимо торжествености, лепоти одежда и служби са толико клира где је све у савршеномреду и поретку, а ипак тако све природно и опуштено, да је душа сама простоприморана да се моли, благодари и упија сву благодат коју грешном човеку пружабогоспасавајућа Црква Христова. А сузе радости, али и туге, јер ово неможе да потраје вечно, не престају да се лију све време изприсутних душа.

Торжествена служба клира СИПЦ и РИПЦ уз умилно појање леснинских монахиња

Празник над празницима за наше душе, док трепет у нама расте у ишчекивању предстојећег догађаја. Да ли ће Господзаиста до краја показати и остварити своју милост на нама, и нећемо ли ваљдасвојом недостојношћу спречити испружену десницу Божију којом Он васкрсаваизмучену Србију.

Хиротонија - одевање створења Божијег у Лице самога Христа,ради пуноте непогрешивог вођења верних у Истинитој Православној Цркви ка вечномспасењу. Само по себи узвишеније и не може бити, али сада смо сведоци једног за нас још значајнијегдогађаја. Наш духовни отац који је нас верне Србе, остављене тако дуго безТајни Цркве Христове и који борависмо у тами пола века, одгајио у црквеномблагочестивом и монашком животу, нахранио Светим Тајнама, да можемо духовнопрогледати и живети за Христа, он сада постаје законита глава и женик наше одавно рањене и дуго обудовеле Српске Цркве. На његову смирену главуизлива се изобилно благодат Духа Светога – царујућег у Цркви Христовој кроз свевекове. Прима власт да дејствује али и снагу да поднесе сва страдања која га наовом крстоносном путу чекају. Свесни смо да је изабран од Бога као наследникдуховне силе тамо где се она зауставила - код наших славних исповедника имученика овога века: светог Владике Николаја, патријарха српскихВарнаве, Гаврила, Јоаникија... и других славних Срба, наших храбрих и одлучнихјунака јереја, монаха, лаика... који напунише Небесну Србију страдајући заИстиниту Веру Православну и своје отачаство. Знамо да је и њихов благослов садаса нама, са ово мало хришћана који увидеше где да утоле глад духовну, да се башовде остварују њихове молитве и жеље да Српску Цркву, до тада силну исповедницу, сачувају и одвоје од крилаотпадника и издајника... али Воља Божија је благоизволела да Србију прво овенчамиомирисним венцем мучеништва и да одвоји кукољ од чистога жита.

У недељу, 14.08. на почетку самог Богородичиног поста,обављено је наречење новог српског епископа. Јеросхимонаха Акакија, у монашкој мандији, пани и епитрахиљу из олтара извели су протопрезвитерВиктор Мелехов и ђакон Аполос, и привели тројици епископа Руске ИстинскиПравославне Црквке, архиепископу Тихону, архиепископу Вењамину и владики Гермогену,који су стајали на солеји окренути ка истоку. Тада су читали молитве ЦарјуНебесни, Оче наш... и све редом призивајући Духа Светога. Будући Владика је на руском језику изговорио за ту прилику уобичајенослово на наречење, између осталог о почетку своје побожности и трагања заИстинским Православљем и очувању истог у својој отаџбини, као и израз радости истраха који су истовремено присутни у његовом срцу ради примања овог узвишеногчина, који и јесте нераздвојни спој љубави према Богу и ближњима, праћенсамораспињањем.

Наречење за епископа Ресавско Шумадијског...

После тога је званично прочитано наречење да Сабор епископаРуске Истински Православне Цркве рукополаже јеросхимонха Акакија у Епископабогоспасавајућег града Деспотовца, за Ресавско-шумадијску област. Верујемо дато и јесте васкрсење Православне Србије, која накондугих деценија стењања у мраку екуменизма и духовној глади и жеђисветотајинској, опет добија пуноту црквене јерархије. Жао нам је што овакоузвишени догађај настојимо уопште описати речима и тако умањити сву његову занаш ум непојмљиву величину и значај.

Ујутру, у понедељак, 15.08.2011. отпочела је свечана архијерејска литургија са хиротонијом. Ту су сви архијереји,сви свештеници, чтечеви, свећеносци... леснинске монахиње, умилни појци, и нашасрца отворена и жељна ове благодати која се изобилно осећа и излива наприсутне. Сама ова служба и чин хиротоније, не може се детаљно описати јер су осећања превирала не могавши јасно да прате ток дешавања, а огромнаблагодат која се спустила, изменила је сваки реалан осећај за простор и време.На самом почетку чина, тадашњег јеромонаха Акакија извели су из олтарасвештеник Виктор Мелехов и јеромонах Поликарп, чувар чудотворне иконе, ипривели тројици Руских архијереја, који су га по протоколу самог чинахиротоније, питали како верује, тј. како веру исповеда. Прочитавши Симбол Вереизложио је тачно Православну Веру са свих седам Васељенских Сабора. Потом су гавратили у олтар, а хиротонија је настављена. Мати игуманијалеснинска Макрина је нас, српске монахиње, сместила око слободне леве певнице,одмах до олатара, како бисмо што боље могле да пратимо хиротонију свог духовника. Посебносам чин облачења новог епископа, када се црквом орило једнодушно и снажноАКСИОС!

Руски архијереји и клирици облаче новог епископа српског

Када су сва тројица епископа положили своје свете руке на главу новог Владике који је клечао пред жртвеником наслањајући се главомна Часну Трпезу осетила се велика сила Божија, која се свих нас коснула, самимчином рукоположења нашег епископа. После тога архиепископ Тихон је, узевши заруку новорукоположеног епископа, на самим Царским Дверима окренуо и представиога верном народу изговарајући његову титулу- преосвећени Акакије, епископРесасвско- шумадијски.

Милошћу Божијом епископ Ресавско-шумадијски преосвећени Акакије

Убрзо, у олтару леснинског храма, стајало је и служилоСвету Литургију већ четири епископа. На крају овог чина примио је и жезал, а сањим власт и крст, давши при том многа обећања, као што приличи. Српски Владика је потом причестио све причаснике, а после свете Литургије уследила су честитања и поздрави радости, затим исвечана трпеза, за време које су деца организована од наших монахиња певалахимне, руску и српску пред свим епископима, клиром и народом.

Српска и руска химна

Цео овај светидан провели смо сви на окупу, мирјани, монаси, свештеници, архијереји...пријатни духовни разговори, фотографисања, појање... У необавезном разговору санама, српским монахињама, владика Вењамин нам је лепо предочио како се јасно пројавила Воља Божија уовом случају рукоположења нашег Владике, све је текло такоспокојно, мирно и радосно, уз присуство две чудотворне иконе Мајке Божије,Иверске и Леснинске, Која је сама све ово савршено уредила.

Наше сестринство са Владиком Вењамином

Владика српски јеовом приликом добио и изузетно вредне и драге дарове. Мати игуманија Макрина му је подарила, из манастирске ризнице старивлдичански штап, који су носили многи архијереји који су боравили у манастируЛесна, између осталих светитељ Јован Шангајски чудотворац и светитељ Филарет.Епископ Саватије из Одесе, је по оцу Поликарпу послао архијерејску одежду, каолични поклон Владики.

Добили смо велики, непроцењиви дар од Бога, са њим исилу ревности и обавезе да свој живот потпуно жртвујемо зарад вечног спасења ислужења светој Цркве. Благодат и благослов Божији који је примио наш новорукоположени Владика излили су се и на нас, његову верну паству и духовнудецу.

Новопросвећени Владика Акакије са Новостјеничким сестринством на дан хиротоније

Врло брзо уследио је и растанак, који је био толико потресан,колико су и ових неколико дана проведених у манастиру Лесна били дирљиво ванреалности, ван овога света и зла, како због саме величине догађаја, тако и поатмосфери и расположењу верних, где као да је постојало само једно истостремљење у свима.

Одлазили смо у групама, неко аутобусом, неко колима или авионом, али све нас је ревносно саоткривеном благоухајућом чудотворном иконом Иверске Мајке Божије, испраћао отацПоликарп, тако смирено, готово скривајући се иза иконе, као да и не постоји онсам, но само овај свети лик Мајке Божије. Било је тешко растати се од Ње, Којанас је снажним и интезивним благоухањем тешила свих ових дана.

Напустили смо манастир, и прва прилично дуга пауза била је уПаризу. Изашли смо на улице... невереоватно колико је приметан страни дух нама,који смо се напојили духом православља и правоживља, боравећи у срцу Русијеовде у земљи страној, Француској. На лицима своје браће и сестара Срба, видимоисто што осећамо у себи; сви су дубоко задубљени у своја срца која су садапрепуна умиљења и страха Божијег услед изобиља утисака са овог светогместа, свако се закључао ту у своме срцу, не желећи да се отвара према овоме свету који у злу лежи. Сасетом напуштамо ове дивне људе и светињу, али ипак још више радости нас носи унашу вољену Србију.

Преосвећени епископ Акакије, по уласку у Србију, пре свега,отишао је у манастир Милешеву да се поклони гробу светогаСаве српског, оснивач Српске Цркве ивеликог покровитеља Србије и Срба. Његово свето заступништво да почива нановорукоположеном Епископу Српском!

Отпочели су и наши први дани у препорођеној Цркви. Нашманастир сада је постао владичански дом, и као да је и сам узрастао на тувеличину владичанског достојанства. Чини се да све што се сада дешава у манастируима посебан, директан Божији Покров. По Владичиномповратку у наш манастир, све владичанске одежде, жезал, митру, дикирије...пажљиво смо припремили и сместили у олтар. Наставили смо детаљно проучаватисрпску праксу архијерејског богослужења, јер су сада све службе архијерејске ирадосно настављамо службу Божију са нашим Владиком у пуноти Цркве.

Прва архијерејска служба у нашем манастиру

Нашем преосвећеном Владики и духовнику Акакију, желимо радоснои спасоносно старање за цркву Христову и поверену му паству, у усрдном живљењуи жртвовању за Христа и ближње.

АКСИОС!

На многаја љета наш Српски Владико!

Наш Владика и Архијереј!

2011-08-30T12:22:00.000+02:00

Преосвећени Владика Акакије епископ Ресавско-шумадијски (СИПЦ)

Преосвећеном Владики Акакију честитамо епископску хиротонију са молитвеном жељом да га Господ чува на многаја љета!

Даруј га Господе светој твојој Српској Истински Православној Цркви у миру, здрава и читава, часна, дуговечна, и да правилно управља речју Истине Твоје!

(У припреми је текст који детаљно описију Леснински историјски догађај хиротоније првог Српског Истински Православног епископа)

Прва фаза грубих грађевинских радова на новом објекту данас завршена.

2011-07-28T22:55:00.001+02:00

Слава Господу и светом Претечи!

Поздравно слово игуманије Макарије манастиру Нови Стјеник

2011-07-26T00:53:00.001+02:00

На слици: мати Татјана (Манастир Лесна), Игуманија Макарија (РИПЦ), јеромонах Акакије и мати Ефросинија

Разговор са гостима - монахињама из манастира Лесне и катакомбним монахињама из Белорусије

Драгиу Господу, високопреподобна мати игуманијо Ефросинија и оче Акакије са сестрамаваше обитељи. Срдачно вам захваљујемо што сте нас позвали да посетимo вашуобитељ. Заступништвом Пресвете Богородице и светог Јована Претече, матиАмвросија и ја удостојили смо се да посетимо ваш манастир и поздравимо све васу многострадалној Православној Србији, од наше катакомбне парохије уБелорусији. Господ нас је удостојио да се упознамо са мати Ефросинијом и оцемАкакијем, пре неколико година у Одеси на сабору Руске Истински ПравославнеЦркве. Између нас се одмах успоставила топла и пријатељска веза. Постојао јеосећај да се познајемо већ дуго времена. Од тада ми одржавамо везу међу нашимобитељима у молитвама. Прошлог октобра у манастиру Лесни смо се топло срели и саЛеснинским и са српским сестрама. Осећали смо се као једна породица и све временам је прошло у молитвеном настројењу и духовном једномислију. И сада нас јеГоспод почаствовао да се сретнемо са Леснинским сестрама овде у Србији, и ми сенадамо да овај сусрет није случајан, него да је устројен Божијим промислом, нанаше духовно укрепљење.

Нас Истински Православних Хришћана је сасвим мало амонахујућих још мање. Сећам се речи митрополита Виталија (Последњи законскиПровојерарх Руске Заграничне Цркве, нап. ред.), који је говорио о предсказањуНила Сорског да ће бити потребно дуго ходати, пливати, летети да би се среочовек. И ја сам, говорио је владика, мислио како је то могуће када су људисвуда около, а то је било уствари предсказање о Истинским Хришћанима. И садавидимо да се предсказање остварило. Иако су наши сусрети ретки и у њиманеучествују цела сестринства, такви сусрети повезују наше обитељи у једнуистинску православну породицу и ми стално држимо једни друге у молитвама. Ми сепоклањамо пред подвигом србских сестара, јер су претрпеле прогон и остале наизабраном путу – путу чувања истинске вере у време свеопштег одступништва.

И ми у нашим катакомбним парохијамачувамо завете отаца исповедника, који су одбацили сергијанство и обновљенство.Не гледајући на нашу немоћ, душевну и телесну, Господ нас чува у оградиИстинске Цркве, у време када су многи одступили. Наша главна парохија уБелорусији је основана у време најстрашнијег прогона Истинске Цркве, а насталаје као заједница под руководством свештеномученика Павла Љевашова, који јеубијен 1937. године. После другог светског рата, друге заједнице вођенеисповедницима Катакомбне Цркве, који су канонизовани на Сабору РИПЦ, слиле сусе у ову заједницу, па тако многи од наших парохијана никад нису посећивалисергијанску цркву (Московску Патријаршију, нап. ред.).

Наша обитељ је посвећена икони МајкеБожије, Скоропослушници, која је посебно поштована у нашој парохији. Ова иконаје насликана у Кијеву 20-тих година ХХ века, за иконостас Цркве коју јесаградио свештеномученик Герасим Кајешко у Белорусији. Када је икона стигла уцркву јеромонах Герасим је већ био убијен, а мештани су се бојали да узмуикону. Сачувана је од стране две катакомбне исповеднице - сестара Злотников,једна од ових сестара монахиња Нектарија, бринула се о старцу НектаријуОптинском, у његовим последњим годинама. Замонашена је по његовом благослову иостала је са њим до његовог упокојења. Сестре Злотников постале су језгро Гомељскекатакомбне парохије. Ова заједница је прихватала увек само истински православнесвештенике. Осамдесетих година ова парохија је приступила Руској Заграничној Црквиуз помоћ владике Лазара Журбенка.

Са благословом нашег владике (Његовопреосвештенство Гермоген, епископ Черњиговски и Гомељски РИПЦ, нап. ред.),прихватиле смо позив оца Акакија и мати Ефросиније са сестрама манастира идошли смо да у заједници хришћанске љубави молитвено предстанемо пред Господомза србски и руски народ. Дошли смо у манастир посвећен светом Јовану Претечи иКрститељу, који је проповедао пут покајања, као пут Господњи, у срцима свихнарода. Покајање у срцима србског и руског братског народа, које је заснованона љубави према Богу и ближњима, верујемо да ће довести многе у спасоноснуограду Истинске Цркве.

Са дечије приредбе на слави: Руска Царска химна

2011-07-16T16:24:00.001+02:00

Манастирска слава 2011 (Кликни)

Градња напредује

2011-07-15T20:41:00.001+02:00

Изливање плоче уз веома силан ветар био је заиста подвиг

Груби радови приземља завршени и нова зграда полако поприма изглед озбиљне грађевине

Плоча готава, слава Господу и светом Претечи!

Захваљујемо свим пожртвованим приложницима који су својом богоугодном добротом помогли успешан прогрес изградње новог објекта. Градња се наставља!

Микуљски Камен и деца

2011-07-11T14:07:00.001+02:00

После манастирске славе излет на Микуљски камен је развеселио све

ИВАЊДАН И ОВЕ ГОДИНЕ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН

2011-07-08T23:03:00.001+02:00

Манастирскаслава нас је ове године затекла у сред радова на изградњи гостопримнице иунутрашњих радова на старом конаку. Прослава престолног празника – Рођење св.Претече протекла је изненађујуће мирно и спокојно без много брига и напетости увези организације славе у планинским условима за више од сто људи, како је тоуобичајено.

Имали смо ту част да нам на славу дође и Преосвећени ВладикаФотије. Уз госте из свих крајева Србије било је ту и гостију из Русије, Америкеи чак Аустралије. Посета сестара из Леснинског манастира за нашу славу посталаје за наш манастир уобичајена традиција. Иако је био радни дан и многи збогтога нису могли доћи на дан славе било је присутно око 150 људи. Све јепротекло у лепој манастирској слављеничкој атмосфери. На навечерје празника одслужено је празничноторжествено вечерње, а сутрадан на сам Ивањдан јутарња и света архијерејскаЛитургија у којој су уз Владику Фотија узели учешће јеромонаси: отац Акакије иотац Нектарије и јереј Стефан. Пред сам крај литургије освећени су славскиколач и кољиво, а после свега уследила је празнична трпеза љубави. За времетрпезе мати Ефросинија је присутнима честитала Ивањдан уз неколико пригоднихречи и благодарност свим помоћницима који су учествовали у реализацији славе. Ина крају уследила је дечија приредба од стране групе састављене од српскеи руске деце. После прве песме посвећене Часном Претечи уследиле су Руске иСрпске химне: „Боже царја храни...“ и „Боже правде...“ уз које је комплетанприсутан народ спонтано устао. Настављено је са духовним и патриотским песмама Србије и белогардејске Русије.Све у свему било је свима веома лепо и пријатно. Слава Господу и Његовом ЧасномПретечи.

Темељ готов!

2011-06-27T00:15:00.000+02:00

Поглед на темељ са запада

Поглед на темељ са истока

Пројекат "Лето 2011"

Путопис са ходочашћа по Америци 2011. (на српском)

2011-06-17T16:20:00.000+02:00

Пројекат - "Лето 2011"

2011-06-17T00:47:00.008+02:00

Драги пријатељи нашег манастира, обавештавамо вас да ће ускоро започети градња новог објекта при нашем манастиру. Реч је о спољашњој згради (ван унутрашњег језгра манастира) која ће бити смештена на самом прилазу манастиру на неких педесетак метара од храма и конака у правцу југозапада. Зграда је замишљена као вишенаменска, тј. биће састављена од:

1.) Приземље: Велика трпезарија и уједно и примајућа просторија за госте, чајна кухиња, собица - коначиште са три кревета на спрат, предсобље и мало купатило.

2.) Спрат: Соба за духовника манастира, учионица за школу која ради при нашем манастиру, предсобље и мало купатило.

Овај објекат је за живот нашег манастира од великог значаја јер ће његовом реализацијом манастирско језгро добити потпуни монашки мир. Већ одавно је планирано да се гостопримница и трпезарија за госте изместе "ван зидина" манастира. Такође је планирано да се и обиталиште манастирског духовника измести "ван зидина". Уз то, и школа која при манастиру функционише већ целу једну годину добија коначно своју постојану учионицу, такође смештену ван манастирског језгра.

Молимо све наше досадашње као и будуће добротворе да се одазову на овај апел за помоћ како би се до краја грађевинске сезоне ова зграда покрила кровом. Основна свота новца обезбеђена је од прилога сакупљених по Америци и прилога једног анонимног дародавца из Србије. Радови почињу ускоро али та свота новца није довољна да покрије комплетну реализацију задатог пројекта.

Инструкције од банке за уплату прилога су на крају.
Унапред захвално сестринство манастира Нови Стјеник.

Погледај пређашњу изградњу

Скица позиције новог објекта

ИНСТРУКЦИЈЕ БАНКЕ ЗА ДЕВИЗНЕ УПЛАТЕ

Еврима, Америчким доларима, Канадским доларима и Аустралијским доларима

Еври

Амерички долари

Аустралијски долари

Канадски долари

ДУХОВДАН НА УТЕШИТЕЉЕВУ

2011-06-14T18:42:00.001+02:00

Празник Педесетнице - Духовдан свечано прослављен на "Утешитељеву"!
Погледајте цео извештај са фотографијама: Прва прослава Духовдана на Утешитељеву

Погледајте и ово: Блог Утешитељево

ОБАВЕШТЕЊЕ: Позив на прославу Духовдана

2011-06-08T10:35:00.000+02:00

ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА ПЕДЕСЕТНИЦЕ НА НОВОМ ЦРКВЕНОМ ИМАЊУ – „УТЕШИТЕЉЕВО“

Обавештавамо све вернике, пријатеље и симпатизере Српске Истински Православне Цркве да ће се у недељу 12. јуна (грађански календар) на новом црквеном имању код села Раља (Авала, Београд), у организацији српског истински православног манастира Нови Стјеник, одржати свечана прослава празника Педесетнице – Духовдана, Силаска Светог Духа на Апостоле. Овај празник биће уједно и слава храма који ће, ако Бог да, у неко догледно време бити саграђен на овом имању. Имање „Утешитељево“ замишљено је као духовни и административни центар Српске Истински Православне Цркве и седиште будућег Српског епископа. Име „Утешитељево“ дато је у част Духа Светога Бога – Утешитеља (грч. Параклитос). Прослава празника започиње празничним вечерњем у суботу у 19.00. Док у недељу ујутро јутарња започиње у 7.00, а литургија око 9.30.

Упутство како аутомобилом доћи из правца Београда

На „Утешитељево“ се из правца Београда долази, преко Аутокоманде, старим Крагујевачким путем. Када се прође Авала код језера Трешња постоји прво скретање (на десно - знак „Ковиона“) којим се иде неких 3 – 4 км до самог имања, нешто асфалтом, а нешто добрим макадамом. На крају асфалта се не скрене десно (ка радару) него се наставља макадамом, како смо већ рекли, до самог „Утешитељева“. Може се наставити и старим Крагујевачким путем све до пред сам центар Раље, тј. до Ливнице, после које се са главног пута нагло скрене на десно, на асфалтни пут. Од тог скретања до „Утешитељева“ има неких 800 метара.

Аутомобилом из правца Ниша

Из правца Ниша, са ауто пута Е-75 искључује се на излаз: „Мали Пожаревац“, где се путем који је на мапама означен бројем 23 иде до скретања за Раљу – пут 200. После центра Раље наилазите на етно ресторан „Колиба преко пута“, после којега наилазите на кривину у облику обрнутог латиничног слова „S“, после које се одмах скреће на лево, на асфалтни пут. Тај пут од неких 800 метара води директно на „Утешитељево“.

Аутобусом из Београда

Аутобусом из Београда долази се „Ластом“ са назнаком преко Раље – станица „Ливница“. Са станице „Ливница“ се наставља нешто мало пешке у правцу центра Раље и скрене се на десно - на прво асфалтно искључење са главног пута. Од искључења до „Утешитељева“ има неких 800 метара.

За све информације обратите се на следеће телефоне:

Јереј Стефан Николић: 0631519303

Јован Ристић: 0642129234

ДОБРО ДОШЛИ!

A photo travelogue of Mati Efrosinia’s pilgrimage across the United States and Canada 2011

2011-05-31T17:47:00.000+02:00

Манастирска башта добила пластеник! Monastery Garden is Given a Greenhouse

2011-05-25T18:51:00.002+02:00

Благосиљање семена. У позадини нови пространи пластеник.
The blessing of seeds. In the background, the new spacious greenhouse.

Манастирска башта мора бити ограђена због дивљих свиња
које и поред ограде непрестано покушавају да провале у башту.

The monastery garden must be fenced because of neighboring wild pigs, which incessantly try to break the fence down.

Благосиљање баште

The blessing of the garden.

Пре неколико недеља богољубивом добротом једне породице из околине Свилајнца манастирска башта је добила свој пространи пластеник. Услед веома оштре планинске климе осетљивије поврће попут парадајза и паприке није успевало да сазре. Пластеник ће омогућити манастиру да се и ове врсте поврћа, потпуно зреле, нађу на манастирској трпези.

A few weeks ago, thanks to the goodness of one God-pleasing family who live near Svilanac, our monastery garden got its own spacious greenhouse. Because of the very severe mountain climate, more delicate vegetables such as tomatoes and peppers have never been able to ripen. This greenhouse will make it possible for these kind of fruits to ripen for the monastery trapeza.

ВАСКРШЊИ ФОТО АЛБУМ - Пасха 2011.

2011-05-02T23:07:00.001+02:00

Фотографија: Мати Ефросинија за Васкрс у Њујорку

2011-04-28T20:23:00.000+02:00

Мати Ефросинија и искушеница Сара за Васкрс у саборном храму свете Маркеле, Асторија Њујорк, са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом Павлом и клиром, 2011.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Christ is Risen!

МАЛИ ВАСКРШЊИ ВИДЕО ПОЗДРАВ

2011-04-28T12:13:00.001+02:00

Деца на Микуљском камену радосно прослављају Празник над празницима - ВАСКРЕСЕНИЈЕ ХРИСТОВО појањем васкршњег тропара (руска мелодија).

Кратки видео запис телефоном.

Српски Православни манастир Нови Стјеник на Америчкој ТВ!

2011-04-06T13:04:00.000+02:00

Без коментара! Ускоро ћемо објавити овај снимак са српским преводом.

КАЖИ МЕНИ СЛАТКА НАНО (Српска богомољачка песма)

2011-03-31T23:34:00.002+02:00

У јеку грађевинских радова, једино место где су се сестре могле повући ради малог предаха била је манастирска шупа у којој је била привремено смештена и летња кухиња. У току предаха уз кафу и чај запевала би се и по која богомољачка песма. Ово је један од тих тренутака записан камером године 2010. Овакви тренуци су монахињама велика утеха у време када се манастир претвара у бучно и разиграно градилиште, када се манастирске тишине и "монотоне" монашке свакодневнице са сетом само присећамо . Када се машине, зидари, радници, цигле, вода, лопате, цемент, бетон од јутра до сумрака покрећу у ритму ужурбаног градилишта, као тихо уточиште остаје, мало завучена, манастирска шупа - сваштара.

МАТИ ЕФРОСИНИЈА У ПОСЕТИ СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА И КАНАДИ

2011-03-26T16:05:00.004+01:00

Кликните на слику како би је повећали

Превод објаве Америчке Митрополије Грчке ИПЦ:

Посета Герондисе* Ефросиније нашој Митрополији, Велики Пост 2011.

С благословом нашег митрополита Павла, мати Ефросинија из Новостјеничког манастира поново ће током Великог Поста и за Васкршње празнике посетити парохије и манастире наше Свете Митрополије.

Манастир Нови Стјеник је једини женски манастир Истинске Православне Цркве у Србији. Године 2003. манастир је одбацио екуменизам Српске Патријаршије, да би потом пронашао уточиште под омофором нашег Синода Истинских Православних Хришћана Грчке. Упркос прогонима и сиромаштву (или због њих!) сестринство је постало светионик Истинског Православља у многострадалној Србској земљи.

Прошле године наша Митрополија (мала по бројности, али велика по срцу!) великодушно је одговорила на молбу монахиња за помоћ, па је тако у манастиру урађено много тога што је било неопходно. Ове године Герондиса би желела да са нама подели утиске о ономе што је у манастиру урађено, и о томе шта им је потребно у будућности. Разумљиво је да су сада свима ограничене финансијске могућности, и наше србске сестре не желе да буду наметљиве. Оне долазе првенствено зато да би ојачале наше духовне везе и да се захвале за све оно што је учињено прошле године.

Ипак, ако сте спремни да им помогнете, и намеравате да то учините баш сада, свака помоћ је добро дошла и наравно бићете благословени од Онога Који је благословио сестре у њиховој борби за Свето Православље.

Распоред:

19. март – Бденије: Свети Бесребреници (Чикаго)

20. март – Божанска Литургија: Св. Јован Претеча (Чикаго)

25. март – Акатист: Св. Нектарије (Детроит)

27. март – Божанска Литургија: Св. Спиридон (Детроит)

1-3. април – Св. Марко Евгеник (Монтреал)

4-16. април – Црквене општине у Њујорку и Њу Ингленду

Страсна Седмица и Васкршњи празници – Св. Исидор, Св. Маркела и манастир Св. Сиклитије у Њујорк Ситију

За више информација молимо позовите:

Чикаго: Леонидас Питос (708) 717-0842

Детроит: о. Стивен Ален (685) 773-9488

Монтреал: о. Никодим (514) 276-8408

Њујорк и Њу Ингленд: о. Максим (845) 679-0600

Њујорк Сити: Сестринство Св. Синклитије (516) 293-2641

*Геронтиса (Грч.) = игуманија, тачније - духовна старица

Стјеничанка:
Мати Ефросинија је отишла у још једну посету Истинитим Православним Хришћанима у САД, а овог пута и Канаду. Главни циљ посете је учвршћивање пријатељства и духовне везе међу Истинским Православним Хришћанима као и захвалност за недавно пружену помоћ и показивање реализованих пројеката проширења животног простора манастира Нови Стјеник који су великом већином остварени прошлогодишњим прикупљеним новчаним прилозима у САД. Највећи удео у тој помоћи остварен је богољубивом добротом и организацијом Америчке Митрополије Грчке ИПЦ. Наравно, у прошлогодишњој помоћи су учествовале и друге Истински Православне јурсдикције као што су РИПЦ (Архиепископ Тихон) у Америци, HOCNA (Бостонски Синод), РПАЦ у Америци (Суздаљски Синод), РПЦЗ (Мансонвил) чије су парохије или поједини клирици и верници такође великодушно помогли наш манастир.

Као и прошли пут мати Ефросинији је почетна тачка ове мисије био јужњачки град Њу Орлеанс државе Луизијана и тамо се, овај пут, десило нешто надасве неочекивано. Наиме, једна од већих локалних телевизија "WLOX" суседне државе Мисисипи направила је кратку репортажу (5 мин.) о Српском православном манастиру Нови Стјеник и пустила је у време ударног термина. Емисија је изазвала доста велико интересовање за живот српских православних монахиња које живот проводе у раду и молитви далеко од сваке цивилизације, дубоко у шумама дивљих Српских планина. Ето како је Господ устројио да семе проповеди православља падне неочекивано и на тле далеке државе Мисисипи. Ево и неколико фотографија, а у неко скорије време објавићемо и снимак саме емисије.

Телевизија јужног Мисисипија WLOX

У студију уз разговор пројектоване су фотографије манастира Нови Стјеник, његовог природног окружења и живота монахиња.

Главна водитељка гђа Ребека са мати Ефросинијом

Мати Ефросинија, гђа Ребека и сестра Сара
(Напомена: због опасности да их током боравка у Америци не помешају, због спољашњег изгледа, са муслимананкама, и мати и искушеница Сара морају све време носити крст око врата. Такав је благослов иначе издао Митрополит Павле за све православне монахиње у Америци)

ТЕЛЕНЦЕ

2011-02-17T00:22:00.000+01:00

Теленце Злата

Животињски свет, од Бога нам је дарован да послужи роду људскоме на многе начине. Иако поражен прародитељским падом и даље просто, а тајанствено одражава у себи истинску послушност и покорност Вољи Божанској, Која га и јесте створила; тако смо почаствовани гледати Премудри Промисао Створитеља у Свом створењу. Онакав какав јесте створен, животињски свет, и остаје такав, одано, по узвишеној заповести служећи човеку, не само у телесним потребама, но често и радујући га и тешећи, својом добротом, послушношћу и оданошћу. Стога, у нашој монашкој обитељи од велике је важности ово послушање, коришћење онога што нам домаће животиње пружају за наше потребе као и нега и брига о њима.

У ишчекивању принове нашег скромног животињског царства, радост је неизоставно пратила забринутост и стрепња, како ће се све то догодити. Неискуство је учинило своје, доприносећи још више бригу на бригу. Такође, савети многих, искусних али и неискусних у томе, нису нам олакшали забринутост и напрегнуто, удвостручено старање тих дана о нашој миљеници крави Беби која је требала донети на свет теленце. Непрестано смо се информисали како све то треба да протекне и шта смо дужни учинити. Дуго време смо је обилазили (око месец дана), стражећи у ишчекивању, сваких пар сати јер како нам је речено, људска помоћ је при тељењу неопходна. Набавили смо многа олакшавајућа и пропратна помагала, често се преслишавајући шта све треба учинити како би порођај протекао безбедно и здраво. Наше неискуство, пратећи знаке и симптоме, је увек говорило: „ево баш сада ће се то десити!“ Колико смо само страховали, да ће се без наше помоћи теленце угушити, да неће преживети, да ће се смрзнути, да неће знати да приђе мајци, јер је крава везана за јасле...

Те ноћи, уочи прославе светог Јована Златоустог, како нам се после чинило, нашавши мало слободног времена од наших честих обилазака (свака два сата дању и ноћу), наша манастирска кравица је сама на свет донела прелепо теленце. У тадашњем поноћном обиласку поспана сестра отворивши врата штале, крајње неочекивано је осветливши лампом шталу угледала четири уместо два ока која су је умиљато посматрала. У радосном шоку залупивши врата, отрчала је одмах у конак пробудивши остале сестре, свима објављујући да је наше дуго очекивано теленце већ на ногама. Сва наша брижна стрепња је нагло прекинута, све се само (уз Божију помоћ) завршило, теленце је већ само пришло мајци... Све сестре су се окупиле у штали, привучене лепотом новорођенчета али и тајанственом силом Божијом која се јасно огледала у природи овог догађаја. Све се дешавало по природном устројству Божијем... До зоре смо остале са њима неометано уживајући у овом призору, крепећи храбру мајку, сушећи бебу нежним пешкирима, посматрајући прве нестабилне кораке, и учећи га да једе. Одмах је постала наша велика маза.

Послушање бриге о животињама, овим даром Божијим за нас су улепшани и радоснији, тим пре што имамо још једну кравицу, коју ћемо моћи задржати (бикче би свакако морали некоме дати). Наше теленце - Злата заиста је права утеха и миљеница сестринству.

У свакодневном раду са животињама, осведочени смо у лепоту беспрекорног поштовања бесловесних према Божијем устројству о њима, што врло често обдарени словесним разумом искривљују и не показују. Простота њиховог постојања и покорности, буди и развија чежњу у души за прволиком у нама, јер заиста све што дише - хвали Господа!

Новост из манастирске штале - теленце!

Стјеничанке будним оком надгледају шталску принову

ШУМА У ВРЕМЕ ЗИМЕ

2011-01-25T12:38:00.003+01:00

Када је мирно време, у тихе зимске дане, у околини манастира, треба се само окренути око себе и погледати простране шумске планинске масиве који се преплићу у недоглед. Планинска нагост је покривена снежним покривачем, унаоколо све тихо, некакав мртви и величанствени мир. Тај видик почиње да се допада: замишљени поглед нехотице се усмерио ка планинским столетним шумама које, као какав океан - острво, у недоглед окружује манастир - приковао се за њих, као да у њима проналази тајну.

Поглед нетремице гледа у огољене разгранате букве, јасенове и јаворе. Изненада, спада завеса са очију душе: пред њима се отворила књига природе. Та књига, која је дата на читање првоствореном Адаму, књига која је садржала у себи речи Духа, попут божанског Писма. А каква се то наука може прочитати у планинском дрвећу? – Учење о васкрсењу мртвих, силно учење, учење откривања стварности сличне васкрсењу. Да ми којим случајем нисмо навикли на оживљавање природе у пролеће, оно би нам се учинило потпуно чудесно и невероватно. Не задивљујемо се само због пуке навике, јер гледајући чудо, више као да га не примећујемо!

Огољене гране дрвећа као да са уверљивошћу говоре својим тајанственим језиком: „Ми ћемо оживети, покрићемо се лишћем, замирисаћемо, украсићемо се свежим зеленилом; зар неће оживети тако и суве кости људске у време свог пролећа?“

Оне ће оживети, обући ће се у тело, у новом облику – преображене ступиће у нови живот и у нови свет. Док ће дрвеће које није издржало љути мраз, изгубивши животни сок, при доласку пролећа бити посечено и изнеће се из шуме ради огрева; тако ће и грешници, који су потраћили свој живот у Богу, бити сабрани у последњи дан тог века, у почетку будућег вечног дана, и бити бачени у неугасиви огањ.

Ако би било могуће наћи човека који не би знао за преокрете који се догађају са променом годишњих доба, и ако би довели тог незнанца у шуму која у време зиме величанствено почива смртним сном, и показали му огољено дрвеће и говорили му о тој раскоши у коју ће се оно обући у пролеће; он би, уместо одговора, погледао на вас и осмехнуо се – ваше речи би му се чиниле као неостварива измишљотина! Тако и васкрсење мртвих делује невероватно за мудраце који лутају у мраку земаљске мудрости, и нису сазнали да је Бог свемогућ, и да Његова разнолика премудрост може бити созерцавана, али се не може постићи умом створења. Богу је све могуће: за Њега нема чуда. Лоша претпоставка човека: оно што ми нисмо навикли да видимо, то нам делује као неизводљива ствар, невероватно чудо. Дела Божија, на која непрекидно и већ равнодушно гледамо – јесу уствари дивна дела, велика недостижна чуда, само ако се над њима мало замислимо.

И сваке године, природа пред очима читавог човечанства понавља учење о васкрсењу, осликавајући га преображавајућим, тајним делом!

Покренута верзије Стјеничанке за мобилне телефоне

2011-01-16T17:28:00.001+01:00

Блог Стјеничанка је за наше читаоце омогућио посебан шаблон блога за мобилне телефоне, тако да се од сада преко мобилних телефона који имају приступ интернету много једноставније и угодније може пратити наш блог.

Шаблон је мало другачији у односу на оригинални блог шаблон за компјутере, тј. упрошћенији је и једноставнији, а његова главна особина је та да је фокусиран само на постове (чланке) блога.

Са жељом да наш блог свим нашим читаоцима буде доступан чак и када им компјутер није при руци, убеђени смо да ће вам се ова поједностављена опција заиста допасти.

Остајте с' Богом!

Ваша Стјеничанка

ЗАЈЕДНИЧКА КРСНА СЛАВА - Св. Стефан Првомученик

2011-01-13T02:17:00.000+01:00

Од прошле године отпочело је заједничко прослављање Крсне Славе св. Стефана Првомученика од стране о. Акакија, о. Стефана деспотовачког и мати Ефросиније. Уз Божићну радост и заједничко гостољубље у организацији Новостјеничког манастира на ову заједничку славу окупља се доста велики број пријатеља и гостију из свих крајева Србије па чак и из иностранства. Надамо се да овај мали видео запис донекле може пренети молитвено - празничну атмосферу заједничке Крсне Славе која се игром случаја већ другу годину одржала у живописном подножију планине Бељанице, на Лисинама, на само неколико десетина метара од водопада Велики Бук у кући г. Владимира Моса чијом добротом је и омугућена прослава ЗАЈЕДНИЧКЕ СЛАВЕ на овако лепом месту.
Да се ова Слава, у славу Божију прославља још много година - На многаја љета слављеницима и свима онима који узимају учешће у овој прослави!

ЗАХВАЉУЈЕМО свима онима који су помогли техничку реализацију славе: г. Владимиру Мосу, ресторану Велики Рај (Стењевац) и ресторану Ресавски Уранак (Лисине).

НАВЕЧЕРЈЕ РОЖДЕСТВА ХРИСТОВА - Бадњи дан и Бадњак

2011-01-08T08:32:00.000+01:00

Свитање Бадњег дана испод Микуља

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

У свитање Бадњег дана о. Акакије је отишао у потрагу за Бадњаком кога на овом делу Кучаја, у којем царује букова шума, није лако пронаћи. Ипак, после не тако дугачке потраге Бадњак је пронађен, посечен и донешен у манастир. По већ устаљеном обичају у Новостјеничком манастиру, после свечане празничне вечерње службе, полажајник је унео Бадњак и заложио га у камин. Ове године положајник је био руски дечак Коља (Николај) Фјодоров који је за ову прилику научио комплетан текст овог древног српског божићног обичаја. Мати Ефросинија је за то време све присутне посипала кукурузом, орасима и бонбонима. Потом смо сви заједно у манастирској порти радосно упалили Бадњак уз божоћни тропар и кондак као и уз мноштво божићних народних песама. Уз српске божићне песме певале су се и руске, енглеске и румунске. После паљења бадњака уследила је у топлом конаку бадња вечера на трпези љубави постављеној сламом која наравно симболизује шталске јасле у којима се родио Богомладенац Христос.

Посечени бадњак

Коља ставља парче Бадњака у камин

Трпеза прострта сламом

Мати све засипа кукурузом, орасима и бонбонима

Паљење Бадњака уз божићне песме (и код Срба неизоставну пуцњаву)

Радост уз божићну ватру Бадњака

Колко, колко варница, толко, токло срећица...

БЕСЕДА НА БОЖИЋ

2011-01-04T17:44:00.002+01:00

Јеромонах Акакије
Тајна над тајнама - Бог се јави у телу!

Неизрециви, неспознатљиви, невидљиви, несхватљиви Бог Сведржитељ, Друго лице Свете Тројице, постао је човек у лицу Богочовека Исуса Христа.

Када је наступила пуноћа времена, ради нас људи и ради нашега спасења сиђе Он са небеса на земљу. Прихвата Син Божији природу људску да би човека поново сјединио са Богом.

Само су малобројни људи препознали и поздравили младенца који се родио. И више од тога, за Њега чак не беше места у домовима људским.

И када пастири, који чуше појање анђеоско, дођоше да виде Онога, Кoга је небо славило, они нађоше дете где лежи у сточним јаслама, баш онако како је то много раније прорекао богонадахнути пророк Авакум: „Господе чух реч Твоју и уплаших се, између две животиње познаћу Те“.

Међу животињама је лежао Цар Небески, који дође да спасе свет, јер су га људи потпуно напустили. И као што је гоњен био младенац што га у Витлејему роди пренепорочна Дјева, тако је била прогоњена и данас се гони Његова непорочна Невеста – Света Црква.

Борба, која је почела у Витлејему, између Онога Који је на земљу донео небески мир и земних сила зла које одржавају таму овога века, води се непрекидно и све је јача. Она се одвија у читавом свету, на сваком месту. Она дели човечанство, она раздваја људе који су били међусобно блиски, она се одвија унутар сваког човека, све док у њему коначно не победи добро или зло.

Данас се нарочито осећа ово раздељење које је најавио Онај у чију славу ангели данас поју – „слава на висини Богу и на земљи мир; међу људима добра воља.“

Мач, који на земљи донесе Младенац што лежаше у јаслама раставља и дели оца и сина, мајку и кћер, свекрву и снају. И заиста, као да се испуњавају речи „непријатељи човеку постаће домаћи његови“.

Погледајмо како запад слави Рождество Христа Спаситеља, они заправо више и немају прославу Божића сем у малим изузецима. Божић је замењен некаквим зимским празником (више шопингом) у којем нема чак ни помена Христа Спаситеља, него је главни јунак тог празника румени старчић, седе браде који весело дели деци дарове и чије се слике и фигуре у време овог празника свуда могу видети. Док у традиционалним православним земљама које Божић славе по старом календару посни дани припреме за превелики догађај јављања у свету оваплоћеног Сина Божијег, пресечени су некаквим „најлуђим“ дочеком Нове године и као такви су претворени у дане бучних прослава, раскалашног понашања и нарушавања поста.

То је разуме се велико достигнуће слугу антихриста који долази и који ће настојати да људима замени Христа Спаситеља, да дође на Његово место.

Ако не на овај отворено не - црквени начин тј. неприличним забавним концертима по градским трговима, халама, или тв-екранима као и приредбама са наведеним дебељушкастим, руменим старчићем који дели поклоне, онда на мало перфиднији – црквени начин, на пример, променом календара, тј. да православни почну славити Божић по католички.

Човечанство је поново постало тело, њега је поново обузело мудровање земаљско, једни се потпуно предају задовољавању тела и другим пороцима, а други бивају прелешћени разним лажним учењима. Малобројни су они који у истини траже Царство Божије, које је људима припремељено пре стварања света.

Како сада, тако и онда, због свега тога Цару небескоме, не беше места у домовима људским, него Га прихватише животиње бесловесне, које осташе верне својој природи.

Као што је тада оваплоћени Сведржитељ, благовоело лежати у јаслама тако Га данас гледамо овде пред нама у овој малој црквици сакривеној иза многобројних брда и планина од погледа овога света, на часној Трпези, не од злата и мермемра, него једноставној дрвеној, баш као и оне витлејемске јасле. Дакле, не у велелепним базиликама, небопарним катедралама, саборним храмовима, стародревним задужбинама и црквама украшеним многоценим уметничким благом, златом и богатством, које држе у својој власти одступници од светог предања и вере православне, били они са запада или истока, јер Бог не пребива тамо где није истина или где је истина помешана с лажју.

Православни хришћани не смеју пасти под утицај овога света и његових нових вредности и нових празника.

Православни хришћани верни православном благочешћу и Отачком предању не узимају учешће у наведеним анти-празницима псеудохришћанске екуменистичке Европе. Они се са страхом Божијим кроз пост припремају да кроз свету Литургију и причешће св. Тајнама прославе Рођење Сина Божијега.

А ко не једе Тело овог предвечног Младенца – Сина Божијег и не пије Његове Крви, неће имати живота у себи.

Јер Он сам каже: „Који једе моје Тело и пије моју Крв, има живот вечни“.

Како је величанствена љубав коју је Бог богато излио на нас православне хришћане. Посредством светог Причешћа Божанским овим Хлебом, ми не само да се са Њим најприсније дотичемо, него тајанствено постајемо једно тело и један дух са Христом. А назива се свето Причешће тајном зато што је оно не само телесно и видљиво, него и – нешто духовно и непојмиво. Управо то и каже Господ: „Дух је оно што оживљава, тело не користи ништа“. Јер ако гледамо само оно што је несумњиво и видљиво, никакву корист нећемо стећи, а ако гледамо на дух, тј. предложени хлеб посматрамо на духован начин, онда ћемо причестивши се, оживети. Зато што је Он – „не јело које пролази, него јело које остаје за живот вечни“, Хлеб Истинити, који силази са неба и даје живот свету, који Га не једе неће живети, а који Га једе живеће вавјек. Св. Причест нас од старих чини новима и од привремених вечнима. Причешћујући се Телом и Крвљу Христовом, постајемо учесници Божијег сијања, које нас на чудесан начин чини помазаницима Божијим и даје силу сагласно обећану Христовом, да при другом доласку Његовом, засијамо попут сунца, уколико само нечистота што се накупила у души онога који приступа светој Чаши, не заклони собом ово блистање.

И на крају послушајмо поучне речи св. Игњатија Богоносца, речи нарочито актуелне у ово предантихристово време свеодпадништва: „Последња су времена зато се устидимо, убојмо се дуготрпељивости Божије, да нам не буде на осуду, или се уплашимо гњева будућег, или садашњу благодат заволимо, једно од тога двога; само да се Христу Исусу нађемо да истински живимо, и да се благодаћу заједно окупљате у име Христово у једној вери и у Исусу Христу, да сви неподељеном мишљу слушате епископа и презвитере, ломећи један хлеб, који је лек бесмртности, предохрана да нећемо умрети, него свагда живети у Исусу Христу. Старајте се пак да се чешће састајете на евхаристију Божију и на славу, јер кад се често окупљате на служење Литургије, силе сатанине се тиме уништавају и његова се пагубност разара једнодушношћу ваше вере.“

Чувши ове поучне речи св. Игњатија ослободимо се сваке земне таштине, нека нам мисли крену ка пећини Витлејемској и душа ће наша осетити надземаљску радост, а уста ће са ангелима запојати: „Слава на висини Богу и наземљи мир, међу људима добра воља.“

ХРИСТОС СЕ РОДИ! СЛАВИТЕ ГА!